[sr] Ko je veća zvezda?
Čovek došao do prodavice, radnik mu kae da prodavnica ne radi, on izvadi utoku i puca u radnika, okrene se i ode. Nije sad to najstrašnije. Svuda po svetu se to dešava. Strašnije je to što više i ne primećujemo takve stvari – postale su normalne. U stvari, više ništa ne primećujemo – teško nas je šokirati. Međutim, vrhunac svega je tekst u Blicu… Čita mi ena tekst (nisam invalid nego podelimo novine, ona čita pola – ja pola, pa kod koga je interesantnije – čita drugome.) 
Pavaroti stigao u BeogradSamo nešto više od sat vremena delilo je Svetlanu – Cecu Ranatović da na pisti beogradskog aerodroma sretne najveću svetsku opersku zvezdu, italijanskog tenora Lučana Pavarotija.
Njegov privatni avion koje je doleteo iz Rima, sleteo je pistu u Sručinu nešto posle 16 časova. Ceca je u to vreme bila na domaku Ljubljane. Da Pavarotijev avion nije kasnio dvadesetak minuta, dvoje umetnika delilo bi samo nebo iznad Hrvatske ...
(ostatak je nebitan za ovu priču)
Izvor Blic, potpisano: Aleksandra Dinić.
Prvo, tekst ima gramatičkih grešaka. Da li je za to zasluna dotična Aleksandra ili je delo urednika koji je skraćivao tekst – nije bitno. I jednom i drugom bi bar trebalo oduzeti platu, ako ne i otkaz, prvoj zato što je napisala takve budalaštine a drugom zato što je dozvolio da se to objavi.
Drugo. Dakle… nemam reči. Pet puta pišem i brišem celu rečenicu – ne znam šta da kaem. Uas.
Da ne komentarišem to što se Ceca pojavljuje u članku o Pavarotiju, što je ovim člankom stavljena u isti rang umetnika, što me boli dupe gde je bila Ceca i šta bi ih delilo da se sretnu, ali ovakav članak objaviti, pa makar i pod zabava, u jednom dnevnom listu, koji pretenduje da bude top na ovim prostorima i širi se u Nemačku, Austriju i vajcarsku (mislim da se zove Blic Europe)... nemam reči. Ovakav članak ne bi smeo da se objavi na u nekom listu kućnog saveta.
Posle se čudimo zašto je Pink najgledanija TV?
May 23rd, 2005 at 9:29 pm
Ne treba se čuditi, ili ne bi trebalo da se čudimo. to se tiče gospodina sa utokom, nasilje je davno postalo naa svakodnevnica, a svi smo prilično oguglali na sve vrste i oblike nasilja zahvaljujući viegodinjem bombardovanju izvetajima sa raznoraznih ratita i ratova u kojima “nismo učestvovali” (“Srbija nije u ratu”), ali smo imali svoje “predstavnike” na terenu (pogledajte veeranju emisiju na B92 o “utim osama”).
A to se tiče novina i novinara, jedino se Politika moe jo podičiti novinarima koji neto znače i čija imena izazivaju potovanje i panju. Svi ostali su, listom, na nivo palanačkih večernjaka (forma instant vesti čiji je najčeći izvor “frau Gabrijela”).