P.s.
Ne visim po kaficima

Drugi je problem ono sto se zovu standardi u programiranju. Svako ko nije spreman da prihvati standarde firme (npr u oznacavanju promenljivih) ne treba da bude zaposlen.

Opet se sve to svodi na na pricu o nasim naravima. Ko hoce da radi, radi ce. Ko nece, nece.

Oni koji su pravi programeri (inzenjeri), svaki zadatak ce shvatiti ozbiljno, prihvati ti kao novi izazov, bez obzira na data ogranicenja. Ko god je smatrao da je najpametniji i da sve zna nije daleko dogurao dok nije promenio stav.

Opet, koji to programeri primaju 2000 evra platu?

Sto se tice opisa onog sto sedi u kaficu, potpuno se slazem sa tobom da je to vrlo bezobrazno i neprihvatljivo. Mogu da razumem da je covek imao privatnih problema, pa nesto nije mogao/stigao da zavrsi, alisam uvek protiv toga da ako si nesto prihvatio da se posle povlacis na taj ili slican nacin. Ja recimo imam i dan-danas neke klijente koji budu jako teski, ali kad sam vec prihvatio posao – isteracu ga do kraja, makar nasvoju stetu, samo iz principa (neki bi rekli da sam naivan ( )

A nuzda zakon menja, pa si se tako i ti prilagodio pisanju koda na drugi nacin, kako ti je zatrazeno, sto je sasvim OK ukoliko si pristao na posao koji je zahtevan od tebe. Sto se tice navika, mislim da neki ni ne zele da ih steknu, neki ljudi se plase “kolotecine” i smatraju da ako steknu neke navike da to vodi njihovom “proglupljivanju”, a covek od 21 godinu je VRLO mlad i verovatno jos nema viziju sta zeli da radi u zivotu, stoga ne cudi “blejanje” po kaficima.

‘nuff said, ako se tako kaze. Sto je dosta od mene, dosta je

Kad smo već kod programera i “my way” načina rada tiče mislim da problem nije u načinu pisanja koda već u načinu razmišljanja. Imenovanje funkcija i klasa, uvezivanje sastavnih blokova itd se menja vremenom u skladu sa iskustvom koje stekneš, ali način na koji razlažeš i rešavaš problem je nešto što je mnogo teže izmeniti. Posebno kad je promena na onu stranu koju smatraš lošijom (u smislu rešavanja samog problema).

To se jako teško menja.

Razlog zašto sam ja otišao (bolje reći pobegao) odande su međuljudski odnosi koji su bili katastrofalni. Niko ni sa kim ne priča, atmosfera užasna, ljudi koji su trebali da vode posao jednostavno nisu imali menadžerskog znanja da komuniciraju sa zaposlenima.

To o čemu ti pričaš je banalna verzija. Ja jednostavno nisam dozbvoljavao da dizajn komentariše čovek kome je najveće dizajnersko umeće bilo da oboji tekst sa , koji i ne zna značenje reči dizajn. Ako neko komentariše, on mora biti kompetentan i mora da zna bar za trunku više od tebe. Ali, sve jedno, ne sećam se da mi je to bio toliki problem.

Kap koja je prilila čašu je bukvalno bila Coca-Cola i i čaša. Naime, baš u to vreme su uveli pravilo da kada neko sipa čašu Coca-Cole iz frižidera mora da se upiše u spisak koji se nalazio pored frižidera i na kraju meseca se sabira ko je koliko čaša popio ?!?

Sorry, to je za mene bilo previše pa sam pobegao i nisam čak ni platu uzeo.

Sada o “kreativnosti”. Potpuno si pogrešno shvatio moj komentar. Ako ja programeru kažem da funkcije moraju da se zovu nestoPaNestDrugo () a on to ignoriše, to nema veze sa kreativnošću već sa bezobrazlukom. Evo Dinke zna, pod “stare dane” na jednom zajedničkom projektu, totalno sam promenio svoj stil pisanja koda da bih se uklopio u standard. Jebi ga, ako mogu ja sa 36 može i neko sa 21 koji tek počinje i još uvek i nema svoje navike.

Ako ja čoveku obećam 200 eur nedeljno + 200 eur bonus na kraju meseca ako se pokaže dobar, a onda dam tom istom čoveku u sredu posao koji treba da se završi u ponedeljak, pa ga zatim, posle 100 neodgovorenih poziva i mailova nađem u nedelju uveče u kafiću gde kaže “nisam još počeo, sad ću”, onda to nema stvarno veze sa kreativnošću, zar ne? To je čist bezobrazluk, i ne mogu nikako drugačije to da nazovem. A onda mi je na kraju ladno i tražio pare koje je “zaradio” iako sam ja u nedelju uveče proveo celu noć ispred računara da uradim ono što je on trebao da uradi.

Dakle, zar ne misliš da si pogrešno shvatio celu priču?

I taj isti g. Pilipovic (eh Bluesman-e…) sad izjavljuje da mu smeta kad neko nece da postuje ono sto mu on trazi.. mozda si ti imao svoju kreativnost tada (koju si vise puta dokazao), ali sta ti daje za pravo onda da trazis od drugih da guse svoju sada? Znaci, bice isto kao i sa tobom – otici ce od tebe (mislim na dizajnere, programeri su druga prica), radice svoj fazon, i jednog dana mozda bice priznati kao dobri dizajneri… vidis li sebe u toj prici?

P.S. Da se razumemo, tebi svaka cast na uspehu koji si postigao, nije mi bio cilj da nipodastavam ista vezano za tvoj zivot, ili kako vec da se izrazim

Nema sta, vec sam to i pominjao u onom tekstu u PC Magazinu, mi smo najpametniji, naj ovo, naj ono … a onda, ponudis soma eura platu, i niko ti se ne javi. Pre neki dan sam se zalio drugaru (koji nije u IT-u, radi u banci) i covek mi rekao “som eura ? To brate i nisu neke pare”. Izadjem u podne da platim Internet, svi kafici puni. Ne znam, mozda ljudi rade unosnije poslove od programiranja