Don’t hate the media - become the media

Jutros sam prošao pored pijace i vidim jedno 5 kamiona prepunih jelki. Sečenih. Ne umem da ih brojim od oka, pa ću da lupim – siguran sam da ih je bilo oko 500 komada. Samo ih je par bilo sa busenom. I šta sam uradio? Ladno sam zvao 92 da prijavim ove kretene. Koji sam matori skot postao.

Juče idem ulicom koja je do nedavno bila raskopana, padala je neka kišica, dovoljno da sve bude mokro, vidim lep trotoar i taman pomislim kako je lepo što su pri kraju, evo trotoar su završili, napravim jedan korak u upadnem u svež beton jedno 7-8 cm. Zagazim dobro, izvučem se i pogledam dva radnika na jedno 10 metara koji su nešto prevretali lopatama, gledaju me kao budalu. Pa jebem vama mamu odvratnu jel’ niste mogli da stavite neku traku ili nešto da obeležite da je svež beton. Kaže jedan: pa jes’ stvarno izgleda kao da je gotov, još ova kiša – ne vidi se razlika. Do pre par godina bih ladno promrmljao sebi u bradu nešto kao “jbt, kako sam glup…” i zapalio odatle, ali sada – ne, moram da im kenjam kao matori kreten.

Svaki dan ista priča, dođem na neku trafiku: “marlboro, 2 kutije”. – “Koji?”, odgovara prodavac. Pa koji ima? Ima “light”, da sam hteo light rekao bih “light”. Ima 100s, da sam to hteo rekao bih “100s” ili “dugački”. Ima onaj od po 10 cigara u pakovanju, i za to bi našao ime. Pa koji drugi? Ali danas se desilo nešto zbog čega, ako ne ostavim pušenje, sigurno ću promeniti cigare: “Marlboro, 2 kutije”. Odgovara prodavačica: “Jel’ light?”. “A jesi ti prirodna glupača ili me samo zajebavaš?”. Nisam mogao da izdržim da ne kenjam, matora konjina.

Treći dan za redom klinci u prolazu iz škole, zazvone na sve interfone i zapale? I taman kada sam pravio planove da im sutra napravim sačekušu da im kenjam, setim se da sam i ja to isto radio (samo ja nisam zapalio, nego stojim i čekam da neko izađe pa kažem “video sam, neki klinci su… pa pobegli) i tako shvatim da sam postao matori drkadžija.

I na forumima sve manje pišem, gledam ove dečake kako lupetaju svašta, naučili teoriju samo neko treba da im objasni da teorija i praksa nisu kao guza i noša, i ponekad ne mogu da se suzdržim pa prikenjam, onako, kao pravi matori moron. Posle gledam šta sam napisao pa se čudim da li je moguće da je to moj “rukopis”.

Zaboravim se i dok vozim, tada sam možda i najgori. Evo juče kada sam se vraćao iz office, stoji auto na semaforu, ja stanem u traku pored njega. Crveno svetlo. I u jednom trenutku ovaj krene. Ja gledam, možda ne vidim dobro semafor – koliko vidim, stoji crveno… i stajalo je još dobrih 30 sekundi za koje vreme sam ja presabirao u glavi “možda ne radi semafor, a ovaj zna da ne radi…”. Ma jok, upali se normalno zeleno, krenem i popizdim. Razmišljam šta li misli sada onaj lik? Verovatno misli da sam seljačina što čekam da se upali zeleno na semaforu. Sva sreća što mi deca nisu bila u autu, čuli bi psovke kakve nisu nikada do sada.

Ova godina je bila paklena, puno toga se desilo, puno obaveza sam preuzeo, uzeo kredit, kupio stan, sredio ga, uselio se, dete krenulo u školu, nema pauze, iz jednog dešavanja u drugi – jedino za šta se nije našlo dovoljno vremena je za nas same. 2006 će mi ostati u lepoj uspomeni po mnogim stvarima koje su se desile…. odnosno, šta pričam i ja – u životu se ništa ne “dešava” tek tako, samo po sebi, već se u životu sve pravi. Kako napraviš – tako ti bude. Elem, mnogo lepih stvari sam napravio u 2006. godini, ali po kojoj ceni? Poslednjih par dana odmora sam imao za prošlu novu godinu (ako ne računam da sam i tada imao goste 5 dana u kući, prijatelji neki – nemci). Da li je samo odmor ono što mi treba ili sam jednostavno postao matori skot? (ovo je retorsko pitanje, ako neko planira da mi odgovori… bolje neka šapne ili nešto…)

This entry was posted on Wednesday, December 27th, 2006 at 5:08 am and is filed under Personal. You can follow any responses to this entry through the RSS 2.0 feed. You can leave a response, or trackback from your own site.