Don’t hate the media - become the media

Imam novog đaka prvaka u kući, ali ne bih sada o tome, čini mi se da imamo ozbiljan problem u startu. Sazvao učitelj roditeljski sastanak i pored toga što se svim roditeljima od početka obraća na ti iako ih skoro sve prvi put vidi u životu, objašnjava svoja pravila:

- Roditelji, popunite ove upitnike iz ministarstva, a i ne morate ako vas mrzi.

- Ja ne branim deci da nose mobilni telefon u školu, pa i ako im zvoni telefon, nije strašno - mogu da izađu napolje i porazgovaraju.

- Decu učim da me pozdravljaju sa “ćao”, nikako “dobar dan”. (A ja se čudim zašto mi se Uroševi ortaci javljaju sa “ćao” u moje vreme smo se starijima obraćali sa “dobar dan čika Pero, Žiko, Lazo..” ili bar “dobar dan”)

- Ako želite da proslavite rođendan možemo ovde u učionici a možemo svi kod mene u stan da napravimo žurku (tu sam definitivno shvatio da je čovek lud)

E sad … prvo što sam pomislio je da sam možda ja “konzerva”. Pregazilo me vreme? Da li sam stvarno matori skot? To što mislim da čoveku od 40 godina i 100+ kilograma ne priliči da vozi rolere ne shvatam kao odraz moje konzervativnosti nego pitanje dobrog ukusa. Šta još treba da uradim? Da pozovem i kuma i držimo se za ruke dok vozimo rolere po dunavskom keju u majicama do pupka i pravimo društvo Snežani Dakić? (Kad smo kod nje, čitam danas u novinama da kažnjava svoje dete tako što zapreti da je neće voditi u TC Ušće ?!?!) Onda sam saznao da je isti učitelj bio učitelj i nekim roditeljima koji su sada doveli svoje dete u prvi razred, čujem da ima preko 30 godina staža, ako neko treba da bude “konzerva”, valjda bi to trebalo da bude on jer je stariji od mene.

Majstore, reci mi, molim te, da si skenjao pola litre neke brlje pre tog roditeljskog, biće mi lakše da shvatim.

Majstore, učitelju, pričamo o prvom razredu osnovne škole. Odakle ti ideja da treba da nose mobilni telefon? Odakle ideja da je to OK da im zvoni telefon u sred časa? Odakle ideja da uopšte đaka prvaka pustiš da izađe iz učionice? Odakle ideja da je to OK ako i malo ćaskaju telefonom za vreme časa? Tako se regrutuju bahate budale kojima ništa nije “sveto” niti imaju i malo obzira za ljude oko sebe. Neverovatno je da učitelj tako nešto izjavi.

Majstore, učitelju, prijatelju - uči decu, pusti zajebanciju i šlihtanje roditeljima. Ja ne očekujem da mi ti ni bilo ko drugi vaspitaš dete, niti da mi ti organizuješ dečije rođendane, ali nemoj ni da mi kvariš posao. Šta je sledeće? Da ih vodiš na ‘ladno pivo u kafanu preko puta?

Takođe sam saznao iz “proverenih izvora” (ali pošto znamo kakvi su to izvori, moram ovo da uzmem sa rezervom) da isti učitelj ima još jedan posao i radi honorarno kao vozač u jednoj poznatoj beogradskoj firmi. To mi ni malo ne predstavlja problem, a pravi problem je u stvari posledica tog njegovog sedenja na dve stolice. Vrlo često izostaje iz škole, čak sam čuo neverovatne priče da od 5 radnih dana - 2 dana časove drži njegova zamena. Čak i da ume posle prvog-drugog časa samo da objavi kako “mora da ide” i nestane, a decu ili uvali nekoj zameni ili pusti kući. Meni to stvarno zvuči neverovatno, ali imajući u vidu i ovo što je sam izjavio - ne bih se iznenadio.

I kakav je sada moj akcioni plan? Odlučio sam da prvom prilikom odem kod njega i kažem mu otvoreno (žena me moli da to ne radim, ali nije mi dala ni jedan dobar razlog protiv toga jer nemam lufta da čekam četiri godine da proverim da li je to istina):

“Dobar dan, ja sam (taj i taj) i došao sam da Vas otvoreno i iskreno pitam par stvari i očekujem isti takav odgovor. Često mi kažu da sam neprijatno iskren čovek, ali ne smem da dopustim bilo kakvo glupiranje jer je u pitanju moje dete. Da li je istina da radite u drugoj firmi i zbog toga izostajete često sa nastave? Da li je istina ono što sam čuo da vaši učenici imaju ozbiljnih problema kada dođu u peti razred jer su vrlo malo toga naučili u prva četiri. Nemojte da se zavlačimo, odgovorite iskreno i nema nikakvih problema ni ljutnje, vidim da se nekim roditeljima ovo sviđa, ali ja nisam od tih i moram da znam da li da premeštam dete u drugo odeljenje ili su sve to obične izmišljotine. Ako mi kažete da to nije tačno imaćete moju bezrezervnu podršku. Ako ako se ispostavi da ste me slagali - opasno ćemo se posvađati, to vam obećavam.”

Bolje da premestim dete odmah dok se još nije naviklo, svaki kasniji premeštaj je veliki stres za dete. Ja ne umem drugačije, ako neko ne ume da ceni moju otvorenost i iskrenost - taj mi nije ni potreban. A i baš me briga - u pitanju je preveliki ulog da bih glumatao. I te priče iza leđa me strašno nerviraju - zar nije jedno od najvažnijih pravila “ne radi drugome ono što ne bi voleo da tebi rade”? Ja ne bih voleo da mi neko priča bajke iza leđa a ne dođe da me pita diretno da li je to istina.

Ovaj tekst je napisan Monday, September 7th, 2009, 01:42 u kategoriji Personal. Možete da pratite komentare na ovak tekst preko RSS 2.0 feed-a. Možete ostaviti odgovor, ili trackback sa vešeg sajta.