Don’t hate the media - become the media
Cardiff University je nedavno u svom istraživanju došao do zaključka da je od svih vesti objavljenih u Velikoj Britaniji samo 12 procenata zasnovano na materijalu koji su zaista istraživali novinari. Za 8 procenata nisu uspeli da nađu nikakav izvor ali je ostalih 80% potpuno zasnovano na tuđim vestima i člancima. Od tih 80% procenata samo je za 12% proverena verodostojnost informacija, što znači da su čitavih 68% od svih vesti u Velikoj Britaniji totalno neproverene informacije zasnovane na “rekla - kazala”.
To prosto znači da su materijal za svoje članke nalazili negde na netu, od blogera, moguće čak i iz komentara na forumima ili na facebook-u, a možda su čuli “proverene informacije” od komšija. Najveća “zamka” su u stvari ti “dobroćudni” blogeri i ideja o nezavisnim i iskrenim ljudima koji će objektivno da vam prenesu šta se dešava. Odavno je poznato da kompanije plaćaju blogere da pišu pozitivne recenzije. Odavno postoje i servisi na Internetu gde možete za $5 da naručite post o vašem proizvodu ili uslugama koje prodajete. I ne samo to, možete da definišete da li želite pozitivan ili negativan ton, pa čak i određeni stil pisanja. Znam zato što sam to radio u ime jedne firme koja je potrošila skoro $5000 na naručene blog postove. Šta mislite šta onda rade političari?
Barak Obama, novi američki “cool” predsednik već u prvoj godini svog mandata formira “cyber policiju” da prati dešavanja na Internetu. Ponovo kao i njegov prethodik, pod maskom borbe protiv terorizma, vladinoj agenciji otvara mogućnost kontrole Interneta i “drastične federalne intervencije”, a znamo šta to praktično znači. Oni to zovu “emergency control over internet” a ako zamenimo reč “emergency” sa osobom ili vladinom agencijom koja ima autoritet da proglasi “emergency” valjda je jasno ko u stvari dobija kontrolu. Jednostavno Internet je suviše moćan da bi bio nekontrolisan, pa bar njegov veći ili značajniji deo.
Još kada je bila čitava euforija oko Obame, globalna “obamomanija”, moja gospođa se čudila kako ništa ne komentarišem, ništa me nije ni pitala do dana kada je Obama izabran. Onda sam joj rekao kako je to sve zabluda i običan “show”, ništa se neće promeniti jer se on ionako ništa ne pita čak i kada bi stvarno hteo da menja nešto. Još pre pedeset godina jedna američka “prva dama” je izjavila da američki predsednici nisu izabrani već se biraju “american presidents are selected not elected”. Tvrdim da je tehnički potpuno sve jedno ko je predsednik USA, u putanju je samo “public image”. Za novi “Obama image” žestoko je upotrebljen Internet, sada je vreme da se on “zagasi”.
Verovatno ste svu čuli za Al Gora. Čak i ako ne znate da je on bio američki podpredsednik u doba Bila Klintona i da je za malo postao predsednik da mu Džordž Buš mlađi nije pokrao izbore u par država, sigurno znate za njegov “krstaški rat za očuvanje planete od globalnog otopljavanja”. Da li znate da taj isti “mučenik” Al Gor, koji pokušava da uvede porez na emisiju ugljen dioksida, što efektivno znači porez na disanje, ima preko 15% akcija u kompaniji “Occidental Petroleum” i njegova porodica decenijama od raznih sličnih kompanija dobija dividende na akcije koje su im jednim delom i poklanjane (zdrav čovek bi se zapitao “zašto su im poklanjane?”). Da je taj isti Al Gor u doba kada je bio podpredsenik radio sve ono protiv čega se sada (navodno) bori, čak je i on lično “progurao” neke stvari u američkom Senatu, a da su najveći donatori njegove kampanje bile upravo korporacije protiv kojih se on sada “žestoko bori”. Da li je čudno da se u njegov otac zove Al Gore (Senior)? Koliko to liči na Bušove, Kenedijeve i ostale političke dinastije? I onda jedan takav “junior” treba da krene u kampanju da spasi svet?
I “dobroćudni džin” Google je, pored gomile drugih, napravio business od prikupljanja, čuvanja i PRODAJE više informacija o vama nego što i jedna nacionalna služba bezbednosti može da prikupi. Šta mislite od čega se Google finansira kada su mu skoro svi servisi besplatni za krajnje korisnike? Google zna o vama i više nego što sami sebe poznajete.
Jedino kod nas niko ne brine o tome, i dalje živimo u vremenu Miloševića pod sloganom “istina će pobediti jer istina je na našoj strani”. Istina nikoga ne interesuje. Kukamo dve decenije kako smo “izgubili medijski rat”, a nikakve pouke nismo izvukli. Pri time ne mislim da se “zabravi” internet nekom srpskom “sajber žandarmerijom” već naprotiv, da se iskoriste mogućnosti koje su ponuđene i koje drugi, ozbiljniji, uveliko eksploatišu. Komentariše BBC kako je srpska diplomatija ovih nedelja “na stereoidima”, ali ta “diplomatija na stereoidima” ne dopire van zatvorenih vrata okruglih stolova i raznih konferencija. Razmišljam šta je jače? Nekih 5000 (naručenih) blog postova koji formiraju 68% vesti u Velikoj Britaniji ili proizvoljan komentar (na koji ne možemo da utičemo) TV voditelja “preko” osam sekundi snimka našeg šefa diplomatije “na stereoidima” koji se rukuje sa nekim trećim sekretarom neke države. Zar nije bolje potrošiti pare na to nego za “otkup” Miladina Kovačevića
Nalazimo se u zenitu ere koja realnost zamenjuje virtualnom ralnošću gde je sve je istina i ništa nije istina. Nalazimo se u vremenu kada je neophodno da se oglašavate, ulickate i upakujete da bi se oglašavali kao proizvod na Internetu samo da bi verifikovali svoje postojanje i uopšte mogli da funkcionišete. Kao i u svakom oglašavanju, tako i ovo samoreklamiranje ima svojih nedostataka. Video sam puno primera na raznim forumima kada gomile “znalaca” nesebično dele stvoje “znanje”. Prvi su da odgovore na pitanja koja čak i ne razumeju u potpunosti. I dok god postoje ljudi koje mrzi da istražuju sami, dotle će i ovi “blogostručnjaci” vladati prodavanjem slike o sebi kao vrhunskim stručnjacima. A ako se neko usudi da to ospori biva diskvalifikovan kao hejter jer su “znalci” već okupili četu “followera” koji ga gledaju kao mesiju. Dali bi i svoj život da odbrane negov lik i delo.
Tu postoje i neke, na prvi pogled skrivene, posledice vašeg online oglašavanja. Poslodavci uveliko traže vaše profile na internetu, gledaju šta pišete na facebook-u, sa kim se “družite” pa čak i šta “lajkujete” i u koje grupe ste se učlanili. Znam da to drugi rade, a radim i ja. Kada želim da saznam nešto, bilo o potencijalnom radniku, saradniku pa čak i klijentu, prvo što uradim je “guglovanje”. Danas možda imate 17, 18, 22 godine ali ko zna jednog dana kada budete tražili posao, naletećete na nekog poslodavca koji će da vam pronađe “spornu” izjavu na nekom mestu koja će vas diskvalifikovati. Ili će neko upotrebiti ono što ste radili i govorili da bi vas diskreditovao. Winston Churchill je rekao “A lie gets half way around the world before the truth has the chance to get its pants on.” I mi imamo sličnu poslovicu odnosno unapređenu poslovicu “dobar glas daleko se čuje” na koju je dodato “…a loš još dalje”.
Moj mali savet i rezime je: nemojte nikome verovati bezrezervno. Ako je išta ostalo od zdravog razuma dozvolite mu da sumnja u sve, čak i u “dobroćudne” blogere koji se žustro trude da vam prenesu svoje “objektivne” stavove. Ne verujte ni meni. Ko zna, možda sam ja ove podatke sa Cardifskog univerziteta potpuno izmislio. Mislite svojom glavom i razvijte ono što se zove “bullshit detektor”, odnosno srpski “naučite da prepoznate budalaštine koje vam serviraju”.
u 04:44
Hvala dobrom Alahu, najzad jedan kvalitetan text u srpskoj blogosferi.
Nisu problem placeni blogeri, mnogo opasniji problem su ovi ‘dobrocudni’ koji su em sami zaglupljeni, em zaglupljuju druge. Trovaci.
Internet je opasna stvar. Mnogo opasnija nego TV ili radio. Toliko smo navuceni na “informacije” u kombinaciji sa danasnjim zivotnim stilom (citav dan ispred kompjutera) isprogramirani smo da satima sami sebe trujemo. To je donedavno bila privilegija geekova, pa kancelarijskih pacova, sa Fejsbukom ta posast je sisla u obican narod. Ne treba nam vise ni CIA, ni Al Gore, ni Wikipedija, vec smo toliko zaglibili i izgubili kontrolu da sami sebe trujemo.
Cik ko moze da se skine s Interneta?
Da se vratim na ‘dobrocudne’ trovace. Uzmite neku temu u koju se dobro razmijete i provjerite tekst na Wikipediji i uocite greske i nepravilnosti. Probajte da napisete novi clanak ili promjenite postojeci, da vidite u praksi koliko tu ima demokratije. U stvari se oligarhski uredjuje.
Google odavno ne rangira po kvalitetu (ako je ikad i rangirao), nego je prvi onaj koji je najvise para=vremena ulozio da bude prvi. Sto je potencijalno informacija skuplja, vise je i podlozna manipulaciji.
u 05:22
Hvala na komentaru, drago mi je da neko razume o čemu pričam.
u 05:46
Pa s obzirom da ne slediš “dobre prakse blogovanja” i da nisi ostavio link ka pomenutom istraživanju sa Cardiff University pitanje je da li ćemo ti verovati
u 05:50
Blusmane,
s obzirom da nisi ostavio link ka navedenom istraživanju koje citiraš sa Cardiff University pitanje je da li ćemo ti verovati
u 05:57
Najzad zdrav razum.
u 06:03
Bravo Miss Cybernaut
Namerno sam to uradio da vidim da li će bilo ko da primeti 
Ne verujte nikome na reč.
u 06:49
Jos par tvojih postova i mozemo reci da postoji srpska blogosfera
Odlicno kao i uvek, posle tebe sramim se da pisem 
Da nemas 200 eur na zajam
u 06:57
[…] Don’t hate the media - become the media, Don’t hate the media - become the media bluesman.utp-code.com/archives/107/dont-hate-the-media-become-the-media – view page – cached Cardiff University je nedavno u svom istraživanju došao do zaključka da je od svih vesti objavljenih u Velikoj Britaniji samo 12 procenata zasnovano na materijalu koji su zaista istraživali… (Read more)Cardiff University je nedavno u svom istraživanju došao do zaključka da je od svih vesti objavljenih u Velikoj Britaniji samo 12 procenata zasnovano na materijalu koji su zaista istraživali novinari. Za 8 procenata nisu uspeli da nađu nikakav izvor ali je ostalih 80% potpuno zasnovano na tuđim vestima i člancima. Od tih 80% procenata samo je za 12% proverena verodostojnost informacija, što znači da su čitavih 68% od svih vesti u Velikoj Britaniji totalno neproverene informacije zasnovane na “rekla - kazala”. (Read less) — From the page […]
u 07:39
I šta si sada napisao? Možda sam ja pglu pa ne razumem? Šta treba da bude zaključak i kakve veze ima zaključak sa celom prethodnom pisanijom??
u 08:00
Maločas sam se raspisao, a potom je sve to nestalo u hodnicima interneta. Valjda ću sad biti bolje sreće.
Odličan tekst koji je, naizgled paradoksalno, zasnovan na isto toliko proverljivih činjenica kao što to važi u slučaju Cardiffovog istraživanja. Ali, uvek je tako – ako imaš tekst u kojem je bar petina rečenica satkana od lako proverljivih činjenica, imaš dobar materijal u rukama. Kao ovaj tvoj tekst.
A kad je ostatak sačinjen od razumnog utemeljenog pogleda na svet, tekst može u svaki veliki magazin.
Kao, ajde da se ponavljam, ovaj tvoj tekst.
Veliki pozdrav
u 12:52
i meni je, bas kao i Miss Cybernaut, za oko zapela ista stvar - gdje ti je izvor informacije koju objavljujes (ovo za Cardiff University mi je neuvjerljivo)… Odlican ti je odgovor na njen komentar
Inace, sto se teksta tice - sjajan je!
u 04:55
@Dragan, ZO: Svaki slučajni paradoks je nameran
u 06:36
Nego šta.
Uzgred, ja ne verujem u slučaj.
To je samo dobro zamaskirana nužnost!
u 12:02
Prije 40-ak godina, crnogorska *dnevna* novina “Pobjeda” izlazila je dvaput nedjeljno. Jes’ da to malo udara na logiku, ali gotovo da zvuči primamljivo
u 12:45
Pre 40 godina je bilo lepo živeti ovde jer je bilo dosadno, nije ni bilo vesti da se popune novine svaki dan
A ono što je moglo da se piše - nije se smelo 
u 02:41
Dobar i zreo post, moram da se složim sa većim delom toga što si napisao, iako sam padobranac na tvom blogu i ovo je tek 2. tvoj post koji sam pročitao, zahvaljujući twt-u.
Vidim da ti je poznat ti je i Al G. i zaleđina, kao i pol. agenda. Nice!
Kako gledaš na ovo što se razvodnjava priča o Kopenhagenu? Any thoughts?
u 02:56
Bluesman & crew
još se sećam prevare koju je, fazona radi, onomad napravila redakcija lista Pančevac (posle Politika prepričala): pri najavi nekog od silnih pomračenja meseca tamo oko 2005. godine u svom renomiranom lokalnom listu najavili su da će te noći svima koji izađu u centralni park u Pančevu i izlože zracima meseca nestati problemi sa potencijom, kičmom, nervozom.
Naravno, te noći je pančevački park bio PREPUN ljudi, pre svega penizionera, a Pančevac je doneo u sledećem broju reportažu. Smejala se cela Srbija a urednicima nije bilo previše lako da objasne hoax, jer su ljudi reagovali različito.
Navodno, hteli su da provere koliko ljudi će poverovati u to da mesečeva svetlost utiče na (im)potenciju i slično i da izvrgnu karnevalskom smehu ljudsko lakoverje.
Sa pojavom blogova i uopšte weba stvari je i lakše i teže proveriti - kredibilitet je i dalje važan a čak i najveći ponekad greše, primer: vest koja je obišla Srbiju i Hrvatsku nedavno da su u UK (tek) ove godine budžeti za internet marketing premašili radio i tv (a u stvari to je vest i za prošlu 2008. godinu bila
.
Da nam je lako - nije
Ja verujem samo statistikama!!! 
u 03:31
Uze mi reči iz usta pa ih sastavi u nešto mnogo kvalitetnije. Svaka čast. No, krivica je ipak do nas - “potrošača”, pa nas novinari i mediji u tome prate. Umesto da koristimo društvene medije, Internet i ostala sredstva koja su nam dostupna da saznamo ili proverimo nešto, velika većina i dalje prihvata ono što je lepo upakovano i servirano na njihov prag (iliti e-mail, rss feed, itd).
Ja sam imala tu veliku sreću da sam još u 7. razredu naletela na profesora Društvenih Nauka i Novinarstva (privatna školica jbg) koji me je naučio par stvari - Prvo, dok ne pročitaš/čuješ iformaciju iz minimum 3 različita izvora, ništa nisi pročitao/čuo (naglašavam IZVORA - u većini zemalja sve informacije ulaze i filtriraju se u medije putem 2 do 3 izvora). Drugo, ako svi izvori kažu identičnu stvar - informacija je plaćena i upakovana. Idi čitaj onu ‘budalu’ koja o tome piše nešto petnaesto i dalje sam proveravaj. (Eto šta znači jedan dobar pedagog u životu).
Sve u svemu, vrhunski promišljen i napisan blogpost! Hvala @miss_cybernaut za link. Nadam se da ćeš nastaviti na ovu temu.
u 03:44
@100janovic: padobranci su ovde dobrodošli dok god diskutuju kao ti
Samo ti kaži da se slažeš sa onim što sam napisao i uvek ćeš imati plus od mene (šala, naravno) 
Što se Kopenhagena tiče, to je samo deo agende globalne dominacije odabrane grupe ljudi. Ono što razni osvajači milenijumima ne uspevaju ratovima i genocidima, ovi novi podižu na novi nivo i to funkcioniše jako dobro. Gebels je pre 60 godina dao recept kako zadobiti plebiscitrnu podršku: kreiraj neku krizu, ubedi ljude da je u pitanju sam opstanak nacije i imaćeš 100% podršku. Priča da se “spasava planeta” je samo unapređena verzija Gebelsa. Oni nisu rešenje problema - oni su “problem”.
@Miss Cybernaut: statistikama tek ne veruj
Na primer, statistika kaže: u Srbiji ima 144 zaraženih novim gripom. Na prvi pogled je jasno šta govori ta statistika ali ne govori koliko ima neregistrovanih slučajeva. Takođe, neko može da tumači taj podatak kao nešto strašno, ljudi su počeli da umiru, međutim više ljudi strada svake godine od sezonskog gripa, ta statistika se prećutkuje. Više ljudi strada od ujeda pčele pa se opet niko ne vakciniše protiv pčela 
u 04:11
Bluesman
144 ljudi nije statistika. Statistika bi bila pregled poslednjij 100 godina koliko je ljudi bilo zaraženo - kolio umrlo od gripa i koji je Srbijin share u tome, sa pregledom timeline-a.
Ovo je samo PODATAK i bez uvida u celinu (što stats pružaju) svako može da ga tumači različito, Statistika je dakle objedinjeno istraživanje u brojkama, Uporedivo uvek sa nekim drugim, naravno. A kako kažu iz OECD na svetu ima samo 5 % ljudi koji umeju da izvedu valjan zaključak iz statistike i dobra prediđanja!
u 10:33
Hm, vrlo si lepo i precizno opisao nešto što najveći deo populacije ne vidi, ne razume, a u najvećem broju slučajeva ni neće da razume. Uostalom, naše novine i TV i vesti koje se plasiraju na njima su čist, empirijski dokaz tog istraživanja.