Ivica i Marica, modernizovana verzija
Prolog
Ulazim u stan, skidam jaknu, krenem da se izuvam i primetim da sam ponovo doneo u stan neka govna. Ali bukvalno. Da ne opisujem kako se osećam u tom trenutku, ono što sam izgovorio ne trpi čak ni ova “elektronska ‘artija”, izađem napolje da pogledam, a od lifta do vrata - moji tragovi. Tada sam shvatio i šta je Njegoš mislio pod “tragovi mu smrde nečovjestvom”, i smrde i nisu čovečijeg porekla. Ponovo sam ugazio u neko pseće govno. Ova situacija sa “nagaznim minama” oko zgrade postaje nesnosna, samo da navatam one kučkare.
Čin prvi i poslednji
- ‘Ajde požuri.
Pomislio sam na trenutak da me moja draga požuruje. Ona ima običaj da izleti iz automobila i otrči do ulaznih vrata zgrade, pa mi onda nestrpljivo dovikuje da požurim jer “drži otvorena vrata i samo mene čeka”. Meni ostaje da ponesem sve iz gepeka, prosečno 4-6 velikih kesa posle svake auto-kupovine. A i kao pravi poštovalac lika Radovana III, zaključam auto, proverim sva vrata još jednom, pa gepek, pa progutam ključ. Kome jednom ukradu auto - uvek sa sobom nosi bočicu ricinusa.
Ipak, nije ona. Okrenem se i vidim komšinicu i njenog psa kako njuška, odmah sam shvatio o čemu se radi. Kuca se sprema da obavi svoje, traži pogodno mesto a nestrpljiva komšinica ne može da dočeka da se vrati u toplu sobu.
Aaaa, tu si. E čekam vas već dugo, nikako da uhvatim jednog na delu. Krećem odmah na stvar, plan A: bićemo fini i računaćemo na savest sagovornika.
- Komšinice, nadam se da imate spremnu kesicu.
- Kakvu kesicu?
- Za povraćanje - pokušavam da se našalim da probijem led. - Kesicu da pokupite otpatke.
Shvatila je da mislim baš na one “otpatke” koji ostaju posle “olakšanja” njenog psa. Pogledala me je ljutito i nešto promrmljala. Vidim da nećemo daleko da doguramo na ovaj način, pa odmah aktiviram plan B: “kenjanje”. I figurativno i bukvalno.
- Kako bi bilo da se ja iskenjam na ulici?
- Molim?
- Kako bi bilo da ja sada čučnem ovde i da radim isto što i vaš pas?
- Pa to nije isto. - Pokušava da me otkači.
- Zašto nije isto? Psu je dozvoljeno a meni nije?
Iako nisam zamislio tako - ispade retorsko pitanje. I dalje me ignoriše.
- Jel’ vaš pas dresiran?
- Da.
- A što ga onda niste dresirali onda da kenja na wc šolji?
- hahaha, šta je sa tobom čoveče?
Aha, već smo prešli na ti. Vidim psa, nanjuškao je sebi pogodno mesto i već je u onoj ponižavajućoj pozi, sav pogrbljen, jadan, pokušava da se istovari. Mora da ima zatvor, čuo sam da psi jedu travu kada imaju problema sa “auspuhom”.
- Pa ne,… mislim jeste ga vi dresirali ili je on čitao neke knjige pa je naučio sam.
Ćuti.
- Ozbiljno pitam, da li možete da ga dresirate da kenja na wc šolji?
- E stvarno nemam vremena, čeka me dete kod kuće, žurim.
Ne znam samo gde žuri, kad se ionako ona ne pita koliko brzo će pas da obavi ono zbog čega ga je izvela.
- Hoću da vam kažem, da ako ne možete da ga dresirate da to radi gde i vi radite, onda morate da vodite računa o onome šta on radi. Jel’ vi mislite da je ovo oko zgrade zamišljeno kao mesto da se psi olakšaju?
- To nije “on” to je “ona”. - reče uvređena komšinica što mu nisam zavirivao ispod.
- A, znači ako je ona onda je dozvoljeno?
I dalje ćuti, moram da menjam taktiku, bar da je iznerviram.
- A šta radite kada se beba pokenja?
- Šta radim? Ništa.
- Kako ništa, valjda očistite bebu da ne bude usrana? Prvo pelene pa je onda naučite da to radi u toaletu, ako se i pokaki negde gde ne treba - uzmete i očistite.
- Šta hoćeš bre ti čoveče? - povisila glas komšinica.
E sad smo definitivno na ti. Mogu onda i ja, da ne bude da glumatam.
- Pa hoću da očistiš ova govna od ovog jebenog kučeta a ne da ja svaki put unosim to u svoju kuću.
- Kako ti to unosiš u svoju kuću? - drčna komšinica kreće u fajt
- Pa tako što ne mogu sa 6 kesa da idem i gledam ko se gde posrao, jednostavno ugazim u to govno pošto ih ima na svakih par koraka. Pa onda idem kući kao jebeni Ivica i Marica, samo što su oni bacali mrvice a iza mene ostaju govnjivi tragovi.
Sad je shvatila kako se govna unose u kuću. Ma znala je ona to i ranije. Možda sam trebao da budem grub od početka, a ne kao cava da persiram i budem fin. Ne razumeju to ljudi ovde.
- Daj bre ostavi me na miru, nemam sada vremena.
- Kaži mi, da ja recimo izađem sa detetom u šetnju i detetu se kaki, da li bi bilo ok da se isere tu na travici?
Komšinica ćuti, ignoriše me i već besni na kuče što ne završava brže. Žena i dalje stoji na vratima i gleda šta se dešava, iako ne čuje svaku reč, zna tačno šta pričam jer sam nekoliko puta obećao da ću se obračunati sa kučkarima. Videla je da sam je video, pušta vrata i odlazi kući. Zna da je uzaludno.
- Ako hoćeš, ja ću ti dati kesu, imam ovde par viška, oni u prodavnici samo trpaju kese i kad treba i kad ne treba. Lepo pokupiš i baciš u kontejner… ili nosi kući pa u wc šolju, šta ja znam?
Komšinica gleda, besna što joj “kenjam”. Zna i ona podsvesno da sam u pravu, ali kako to sme da prizna? Kada priznaš da grešiš priznaješ i da si slabić, šonja.
- Šta ti pada na pamet da čistim, niko ne čisti.
- Pa eto budi ti prva, pokaži im svima da treba da se čisti.
- Ma daj bre, kada budi svi čistili onda ću i ja.
- Pa jel’ te blam?
- Jeste.
- Pa ako te je blam, onda si trebala da kupiš plišanog psa a ne nekog za kojim moraš da čistiš. Hoćeš ja da počistim?
- Počisti.
- Hoću, boli me kita.
- Pa boli i mene kita.
Sad smo došli u pat situaciju. Da je muško sigurno bi usledila tuča, ali ona zna da joj slabiji pol daje “topa i kraljicu fore”. Istrošio sam i plan A, i plan B, plan C, a plan D ne dolazi u obzir. Šta sad? Nestalo mi je opcija, ova nikako ne reaguje.
Epilog
Pas je završio i već otišao. Veselo maše repom, nema on pojma da smo o njemu pričali. Komšinica lagano za njim, sitnim korakom da ne izgleda kao da beži a opet želi da ode što pre. Idem i ja polako… da ne ugazim u govno.
u 05:04
“Samo da pročitam još ovo i da bežim, a taman ću nešto i da prezalogajim dok čitam…” Plan mi je propao već kad sam se saplela na govno iz prve rečenice, tu mi je negde preseo okasneli ručak, al’ nema veze, dobro je za liniju
Nemam vremena za ozbiljnu analizu teksta, ali dovoljno ga imam da ti kažem da je odličan. I sama sklona verbalnom kenjanju, mislim se da primenim ceo tvoj postupak na svojim komšijama koji su travnjak ispred moje zgrade pretvorili u javni toalet za kućne im ljubimce. No, kako umem da budem “na kraj srca”, mož’ se desi da sa plana A odmah pređem na plan D, te da se nađem u još većim govnima. 
u 05:07
Ono što se uvek desi u ovakvim situacijama je da dva puta ugaziš u isto govno, jednom slučajno a drugi put iz najbolje namere - da nekome “objasniš”.
u 05:09
Zli komsho Blues, pisace peticiju protiv tebe nema druge u fazonu stop represiji nad kucama koje kake oko zgrade, govna fertilishu nase zemljiste.
http://www.youtube.com/watch?v=Hi4vCxexofg
u 05:13
Ko da piše? PETA?
Pa nisam hteo da pojedem kuče, samo gazdarici da pokupi govna zgrade. A kučeti nisam ni reč rekao, majke mi 
u 05:20
Haha, kad rece PETA sad za vikend sam bio u Petrovcu i kolega mi pokazujem snimak kako svinju obaljuju sekirom pre neko sto je zakolju, razmisljao sam da posaljem PETA-i da vide
u 06:21
Amsterdam je bio poznat po psecoj kaki pa su taj problem jednostavno resili drakonskim kaznama ako ti se pas “istrese” na sred ulice. Sada su ulice potpuno ciste (nazalost bicikliste jos uvek nisu sredili haha).
u 07:01
Odlicno! Uvek sam se pitao da li vi (blogeri) izmisljate te price ili vam se stvarno dogadjaju takve (zanimljive) situacije ili (samo) dobro pisete
btw moji kumovi su to isto radili sa njhovim dvogodisnjim sinom po plazama Tasosa (sva sreca pa oni slabo koriste internet) 
Trudio sam se da sto manje koristim zagrade 
u 07:05
U Holandiji pas sme da kaki svuda gde to nije izricito zabranjeno, kao sto Dinke rece kazne su drakonske ukoliko se ne pokupi, a ako slucajno izvrsi nuzdu gde je to izriciti zabranjeno, e onda je frka…:)
Onomad sam pribelezio kako izgledaju znakovi za zabranu… http://picasaweb.google.com/milan.vasic.su/05#5117538327920052914
u 07:18
Problem je lako rešiv.
Psa treba obučiti da koristi tzv. “bečki kolozet”.
Bečki klozet je situacija (nije građevina) kad neko neke stvari radi iza kuće ili zgrade, pa beči oči da vidi hoće li neko naići.
Mada, treba ga izdresirati da pospremi za sobom.
Reci to komšinici, mislim to za dresuru.
u 07:28
He, he, danas sve neki nadžak tekstovi. Baš uživam.
u 07:51
Da, potpuno te razumijem.
Slucaj 1: Komsinica izvela psa da se olaksa, pas to elegantno tronoške radi direktno na tocak mog automobila. Pitam: pa je li mora bas predamnom da mi zapisava auto? Odgovor: Ako ti smeta, nadji garazu.
Slucaj 2: Vise komsija hrani “njihovog” dzukca ispred zgrade na Dorcolu gdje mi je kancelarija, stavili mu i ogrlicu. Pas laje po cijeli dan i dozivljava prilaz zgradi kao svoju teritoriju. Prije par veceri pas nasrne na mene, ali dobije batine. Sutra dan vidim komsinicu koja ga hrani kako objasnjava prijateljici kako je to dobra kuca. Pas prijavljen sinterima, ali nista.
Slucaj 3: U setnji sa klincima na Kalemegdanu, djevojka seta odvezanog pozamasnog psa. Kada se neprijatno blizu primakao maloj djevojcici, prilazim i viknem Mrš! Vlasnica psa drvlje i kamenje verbalno na mene, kako se usuđujem da se psu obraćam na taj način. Rasprava se završava njenim zaključkom, izvedenim iz mog naglaska, da bi najbolje bilo da se vratim odakle sam i došao.
Slucaj 4: Parkic ispred obdanista na Kopitarevoj gradini je jedina zelena povrsina koju to obdaniste ima. Postoje 2 table na kojima pise da je zabranjeno uvodjenje i setanje pasa. Naravno, u parkicu se svako vece istovari preko 20 pasa, dok vlasnici razglabaju srodne teme. Proslog mjeseca je klinka ugazila govno na putu do automobila, potom je mene umazala dok sam je podizao u auto sjediste i za kraj je umazala i unutrasnjojst automobila.
Ukratko, ne mrzim pse, imao sam psa kada sam imao uslova da ga gajim, ali mi je pun #$#”$ vlasnika prestonickih pasa i onih koje ih podrzavaju. Mrs!
u 08:15
Social comments and analytics for this post
This post was mentioned on Twitter by dinkenet: Kucici po ulicama kaku http://tinyurl.com/yayeyls
u 08:18
Ziro, ti si imao još gora iskustva. Ako te teši i meni se jednom to desilo sa kolima, samo što tada nije bilo pseći izmet već ljudski (?!?!)
A što se tiče tvog naglaska, nije zbog toga već nedostatak argumenata - budale se za svašta hvataju.
Jednom je meni lik na kasi tražio da ga pustim preko reda jer ga “čeka žena sa bebom”. Taman sam hteo da ga pustim, iako sam ja bio sa dvoje dece, pogledam u “bebu” a ono dete od 5-6 godina. Naravno da ga nisam pustio jer je pokušao na trulu foru, znaš šta mi je rekao: “ti mora da nisi beograđanin, čim si takav”. Da li da ti objašnjavam koliko sam ga napušio? Da nije bio sa “bebom” dobio bi batine.
u 11:07
Najgore je što ne smem decu da izvedem na lokalnu travnatu površinu (koji ih jelte sve manje) jer su ih lokalne kerovođe zajedno sa svojim “ljubimcima” potpuno zagadile. Najblaže mogu da prođu sa nekom crevnom infekcijom, strašno… Naravno, nije problem u ljubimcima, već u kerovođama (popularni naziv za vodiče pasa)
u 12:25
@Ilevo3, a i smajlije
)
@Bluesman, nekako mi se cini da smo mi stanovnici radnickih naselja malo zasticeniji. Kosovskom, Kondinom i Svetogorskom (radim u blizini) ne mozes ziv da prodjes od “nagazno razmaznih mina”, dok kod mene u ovom selu, veci prostor pa se bolje rasporede govanca.
Uzasava me sto ljudi nisu spremni ni najmanji ustupak ili lep gest da urade “tek onako”, a ne pod prisilom. Kako bi bilo lepo da je kazna jedno 10.000 dinara, valjda bi joj se onda omilila kuceca kaka i njeno skupljanje.
u 12:37
Moj komšija ima ogromnog psa koji se ladno zove Kaka (doduše, s francuskim akcentom). Kapiram da je taj pas zapravo kralj četvoronožnih seronja, nešto kao što je Elton Džon za homoseksualce…
Nego, makar su pitbuli izašli iz mode.
u 03:37
Ja iskreno mislim da je ovo jedna od onih tema gde “rođeni beograđani” padaju neslavno. Ne znam da li je stvarno “blam”, totalna nebriga ili ono čuveno “ma boli me …”, često se žalimo na one kojima se primećuje akcenat, često i sa pravom, a često je to samo izgovor za ono što mi sami ne bi trebali da radimo.
Takođe, ljudi tvrde da vole životinje, u ovom slučaju pse, a u stvari ih koriste kao modni detalj. Iskreno mislim da je mnogo srećniji pas koji živi u nekom dvorištu, nahranjen, napojen, nego ovi koji “smrdljaju” po stanovima čekajući da ih nemarne gazde izvedu na 5 minuta da obave to što imaju.
Odakle Beogradu toliko pasa lutalica? Ti psi su postali beskućnici kada su ili izašli iz mode, ili se gazdama smučilo da ih izvode napolje, jednostavno ih odvedu negde u predgrađe i ostave.
u 04:47
Posle “kraljevskog tretmana” nadžak babinog unuka ovaj tekst zasta “vraća radnu temperaturu”, pogotovo nama slučajnim ranoraniocima, Da, da, duhovito i veoma beogradski.
u 05:31
nerviraju me ljudi sa kojima ne možeš lepo da razgovaraš o problemu već ga negiraju i prostor koji nažalost moramo da delimu prisvajaju i prilagođavaju sebi.
u 06:30
Kod mene na poslu ista situacija, balvani od izmeta na sve strane. Znam i ko, je jedna muskobanjasta baba (mislim na njenog psa), nit na babu da se deres, a i onaj staford nije za sutiranje. Danasnji parkicu su puni izmete i narkomanskih igli.
u 09:57
Necu vise da doruckujem dok ti citam blog…
Kod… “- Kako bi bilo da se ja iskenjam na ulici?” … umal nisam umro.
u 10:03
Treba da se napravi neki zakon.
U Parizu je pre bilo još grdje nego ovde. I onda su napravili zakon da možeš da prijaviš kera, tj gazdu. Kazna je bila oko 500 franaka ( cc 130 DM ).
Trebalo im je pola godinne, ali nakon toga najnormalnija pojava je da vidiš bakutu koja izvodi svoju pudlu i nosi pribor za čišćenje.
Neki dan sam se tako odreagovao na devojčicu ( cc 10 godina ) što je izvela kera na sred tašmajdinskog stadiona. Prvo me ovi pored mene gledaju, kao ona je klikna šta ona zna, na šta je moj odgovor bio; Gle ako je kući ne uče neko mora …
Ima još grdjih situacija sa prestoničkim kerovima kada vidiš kera koji praktično živi na terasi od 2 kvadrata, a nema apsolutno ni jedan servis gde to možeš da prijaviš.
Neka regulativa mora da se donese, inače možemo svi da vičemo u glas ništa neće da se promeni.
u 10:14
jbg jeste u konkretnom slucaju “dama” u pitanju, ali generalno…
http://www.youtube.com/watch?v=N2LxCPgHQtQ
u 10:22
Bluesmane, nije Bog bez razloga stvorio mobilni telefon sa fotoaparatom i kamerom
Kako bi slikovito bilo da smo sve ovo još mogli da odgledamo na jutjubu.
u 12:14
Juce videh temu, i nisam planirao da pisem ali bas sad kad sam izlazio iz kola ugazim u neki paradajz. Pruza nam se veoma sirok izbor stvari u koje mozemo ugaziti
u 12:31
Ja se izvinjavam svima koji su ovo čitali uz doručak, post je od juče ali je neki plugin izbacio twit tek rano jutros pa ste to videli kada ste ustali. Moraću od sada da stavljam i neki “usage advisory” pandam “parental advisory”: explicit lyrics, eat your breakfast first - ili najbolje best used if you’re on diet
@Peđa: nisam ti ja za te munje, ako mi veruješ uopšte mi ne padne mi na pamet telefon i kamera
u 01:21
@bluesman, apsolutno si u pravu, ni ja tu ne vidim ljubav prema zivotinjama.
A bas zbog te ljubavi ceznem da kupim kucu u predgradju, gde ce moja deca moci da imaju psa, s kojim ce smeti da se valjaju po dvoristu i da budu deca, a ne da provode vreme izmedju dva kuceca govneta na betonskom igralistu
u 02:02
Déjà vu!
u 02:27
Evo, da se požalim i ja kad ste već sa kakenja prešli i na ostale džukačke aktivnosti… Nedelja, Pomoravlje, Ćuprija, gradski park, dva retrivera u punom trku u igri sa leđa obaraju moju lepšu polovinu.
Prilazi nam jedan podnabuli da objasni kako nisu to njegova dva, njegovi su dobri (?); to su psi one male tamo (u daljini nafrakana klinka u trenerci i sa slušalicama u ušima). Oboje su nestali u vidu lastinog repa dok smo svukli i navukli čizmu.
Pet dana bolovanja, skakuće po stanu, istegla ligamente i nikom ništa! Nema to Beograđani/ne-Beograđani, kučkari su posebna sorta. A samostreli i dalje nelegalni u Srbiji…
u 03:43
Da, video sam ovu sliku taman sam bio pri kraju pisanja teksta, znam i za tu “igru”. Moja deca su navukla strah od pasa kada je jedan hteo da se “igra” pa skakao na njih (oboje su bili mali, mlađe dete je tek prohodalo) i dok nisam dreknuo i zapretio batinama i gazdarici i psu, nije shvatila. Ja kažem “sklonite psa, vidite da su se uplašili” a ona “pa on se samo igra”. A moja deca “vrište” jer je pas otrpilike njihove visine.
Ne znam šta da ti kažem, ta fora “on se samo igra” je isto kao da lupam košarkaškom loptom u ulazu zgrade. I ja se “samo igram” a to što nekome smeta … pa što ste “takvi kreteni”, ovo je “samo igra”. Ja ne želim da se igram sa vašim psom - igrajte se sami.
u 05:31
Ne treba 100 kerova da se “istovari” da bi napravilo komunalni problem. Iz iskustva vam mogu reci da vecina vlasnika cisti za svojim psom, ali ovih par nesavesnih vlasnika su za svaku osudu.
u 07:19
Za sve ove godine nisam video ni jednog koji čisti za svojim psom, niti je bilo ko koga znam to video. To ne mora da znači da ih nema, ali ne mogu da se složim da “većina vlasnika čisti za svojim psom”.
u 12:38
Mozda su se kuckari iz kraja gde ja zivim (Vracar) kolektivno doselili iz nekog evropskog grada gde je to praksa ciniti, pa su toliko drugaciji od ostalih.
Ono sto ti mogu sigurno reci da se nije desilo da ne pocistim za svojim psom.
u 12:46
To je onda za svaku pohvalu. Možda se desilo upravo ono što sam ja hteo da postignem sa mojom komšinicom : neko je počeo prvi, a ostali su pratili.
Sve jedno, to je dobra vest da ima normalnih i odgovornih ljudi, iako i dalje ne znači da je to većina
u 09:08
Ovo moras da pokažeš komšinici
Poop trap
u 06:29
Rešenje za probleme: DNK analizom psećeg izmeta protiv nemarnih vlasnika - http://www.blic.rs/slobodnovreme.php?id=57229
u 12:07
Kada pročitam ovo za DNK analizu zakleo bih se da je 1. april