“jebem si mater kaj sam ovo kliknula”
Koliko ste puta potrošili 3-4 sata na youtube dok ne shvatite da sto došli da vidite jednu stvar a završili na nečemu što vam nije ni palo na pamet? Hoćete da vidite golove sa sinoćne utakmice, bacite pogled i na druge golove, onda nastavljate preko top liste naboljih 10 golova, pa najboljih 5 odbrana, zatim najglupljih 5 autogolova, baš da vidim “najglupljih 5 komentara”, od jednom se pojava Sara Palin, Obama, rat u avganistanu, izađe onda neki “rat u bosni”, zatim malo o četnicima, ustašama, dodajemo šlag sa delijama i grobarima, tu su i braća grci, iskaču i albanci, vidi imaju i neke “smešne scene”, “top 10 owned”, hajde da bacim pogled na “top fail”, trailer za novi film, “Jim Carey borrowed from Max Headroom”, Jim Carrey as Rocky, Comedy Central, Bil Maher, Religulous, Evangelists, Larry King… Šta da pomisliš u 03:32, sa bolovima u leđima, okoštavanjem u kolenu nego “jebem si mater kaj sam kliknuo na one golove”, kao što nedavno reče jedna članica jednog hrvatskog (očigledno, zar ne?) sajta. Ta izjava možda nije “moralno prihvatljiva” zbog ružnih reči, ali ona ne samo da oslikava celi situaciju već i stanje duha u takvim situacijama.
Pošto već pričamo o “ružnim rečima”… razmišljao sam da li je u redu da stavim ovakav naslov. A kada o nečemu razmišljam obično zamislim sebe kako bih odgovorio detetu na neko pitanje. Ako bi me pitao: tata, šta znači “ružna reč”? Mislim da ne bih umeo da smislim bolje objašnjenje od: sine, to ti je sve ono što pomislimo, možda i kažemo u krugu prijatelja ali ne smemo da kažemo javno. Na evenutalno podpitanje: “a zašto ne smemo da kažemo glasno, to je onda licemerno?”, morao bih da ga oteram u sobu, kao što svi pravi roditelji rade kada ne znaju odgovor, uz upozorenje da ne postavlja više glupa pitanja.
Ne kažem da svi treba da idemo okolo i da prosipamo najgore psovke kojih možemo da se setimo, ali hajde i da ne glumatamo. Svi psuju, makar u sebi, a onda se javno “zgražavaju” na nemoralnost i bezobrazluk. Da je u pitanju dvostruki moral pokazuju i komentari na sajtovima. Čim neko pomisli da je “anoniman” i da ga štite kablovi, žice i ostala sredstva prenosa informacija, odmah se “otvori” i pokaže sav svoj repertoar. Moram priznati da sam na youtube i nekim drugim sajtovima video psovke za koje nisam znao ni da postoje. Škola psovanja. Ma kakva škola - Univerzitet.
Elem, napravio sam twitter nalog pa malo rezimiram koje sam dodatne kvalitete dobio. Ako me utisak ne vara od tridesetak “following” vidim tri i po čoveka koji “crvkuću” non stop o smislenim i besmislenim stvarima. Kada pratim šta pišu čini mi se kao da gledam “Big Brother” uz jednu značajnu razliku - mikrofon im je priključen na mozak pa znam i o čemu razmišljaju u svakom trenutku. Kao direktan prenos iz sivih ćelija i to high speed kamerama. Ne, nemam paranormalne sposobnosti, oni sami to rade LIVE. Meni i još hiljadu drugih. I ne žalim se. Zašto bih? Pa ja sam to sam tražio. “This is what you want, this is what you get”.
“Fascinira me količina informacija koje su danas dostupne i način na koji se do njih može doći.” kaže jedna koleginica. Na žalost, ne dolazimo mi do informacija, one traže nas. One nas progone. Svakakve informacije. Važne i nevažne, besmislene i smislene, lepe i ružne, željene i ne željene. Dobijamo i više nego što tražimo, više nego što nam je potrebno, više nego što možemo da sažvaćemo. Mi smo kolateralna šteta. Nema tu “noise”. Sve je “noise” i ništa nije “noise”.
Pita me “mess” pre neki dan šta čitam od RSS? Šta će mi RSS? RSS je skoro prs’o. Zašto bih pratio vesti ako samo član neke SN? Čak i ako ne želite da vidite neku vest, vaši online prijatelji će se potruditi da vam je “nabiju na nos” po nekoliko puta. Slike, video, tekstovi, komentari, tweet, RT, via, like… Kukaju na “noise” a onda se učlane u grupu “za sve koji vole da kažu kamaaaaan”? Samo mi još fali i pozivnica da se učlanim.
Šta reći? Sada smo u self-promotion eri. Broadcast yourself.
p.s. I da znate, ako neko napiše komentar “jebem si mater kaj sam ovo kliknuo” razumeću da je shvatio poentu, ali neka zna da neće biti originalan iako je iskren 
u 11:25
Da ti pošaljem invite za onu grupu?
Ovaj novi Live feed na facebook-u je stvarno nešto najgore što sam do sada video na njemu. Baš me briga ko je ušao u X grupu, postao prijatelj sa Y osobom ili postao fan tamo neke glupe Z stranice. Pretpostavljam kao i druge ljude koje imam među prijateljima pa sam odmah pogledao da li ima opcija da se onemogući prikazivanje takvih stvari meni a i mojih stvari drugima. Sve što sam uspeo da nađem je da isključim prikazivanje sa kim sam postao prijatelj za ostalo ili nema ili nisam našao. Što se tiče pomenute grupe i “prozivke” na moj račun, to je više sprdnja nego što stvarno izgovaram pomenutu frazu i učlanio sam se na poziv ortaka. To je inače jedna od retkih retardiranih grupa u koje sam učlanjen… Eto, toliko od mene…
Pozdrav
u 12:18
Nije bila prozivka, to grupu sam spomenuo jer mi je bila najsvežija, ništa više od toga. Ako si se osetio prozvan, izvini stvarno mi to nije bila namera - samo mi je trebao primer
Ali kao što rekoh - sve je noise i ništa nije noise.
u 08:12
To sa youtube-om resava se na jednostavan nacin, otvoris konfig rutera i stavis ga na crnu listu. Isto kao i facebook i ostale sajtove na kojima gubis vreme (a cenim da su po kolicini vremena i odnosu korisnosti na prvom mestu za odstrel). Ja sam cak to i uradio jednom pre par meseci za sajtove na kojima gubim vreme (doduse ja sam ih strpao u /etc/hosts) ali moj slabi karakter ih je skinuo nakon par dana
Sto se informacija tice, i ja bih voleo da imam negde filter koji ce uspesno filtrirati sve samo na stvari koje su “bitne” jelte. Ali vidi, da uzmem nas dvojicu kao primer, ako smo ti i ja developeri hocemo li i na twiteru da 90% postova mlatimo o php-u i sl stvarima ili smo isto tako i zivi ljudi pa je normalno da pratimo i sport, ribe, vesti i sta ti ja znam. Takvo ti je i danasnje informativno drustvo, takav je twiter, takvo je sve
u 09:45
Davno sam napisao šta mislim o Twitteru:
http://www.personalmag.rs/blog/twitter-i-mikro-blogovanje/
Uglavnom, ili ćete sve te servise koristiti kao alatke ili ćete psotati njihovi robovi
u 12:18
Jebi se ti kaj sam ovo kliknuo, znaš
Pročitah tekst prije 2 sata i sjetih se kako ponekad zaglavim čitajući definicije na Vukajliji, pa rekoh daj da bacim pogled što ima tamo… Grrr…
Odoh sad da spavam, evo ti komentar na prethodni post:
http://vukajlija.com/klasifikacija-domacih-filmova-poslednjih-15-godina/85080
Dabogda kliknuo na related
u 12:19
@Goran: i meni je palo na pamet da koristim Truman show kao primer
Ali nije ovde samo twitter problem, na žalost i sa novom FB organizacijom poturaju nam se još nebitnije informacije tipa: ko je sa kim prijatelj, ko je fan koje grupe (zato sam i stavio primer za “kamaaaaan”), ko je tagovan na kojoj slici, sve gore i nebitnije.
@Dinke: bilo bi lako da je samo youtube problem pa da kažeš “danas prestajem da idem na youtube” kao kada odlučiš da prestaneš da pušiš ili nešto slično. Ono što je za nas noise, za druge je svrha postojanja na takvom sajtu, i tu se slažemo. Ali, da li mi veruješ da kad god postavim nešto na FB (priznajem da twitter još nisam naučio pravilno da koristim, a i drugi mi NE pomažu ni malo svojim crvkutima), bar dva puta razmislim: “da li ću nekoga da smorim ovim?”, “da li je to stvarno interesanto i drugima ili samo meni”, pokušavam da iskažem malo poštovanja prema onima koji su mi “online prijatelji”, da ne moraju da čitaju svaku moju baljezgariju.
To je po meni prava samokontrola a ne samo-banovanje preko hosts. Ako tako kreneš gde ćeš da završiš? U 1996 kada si jedino imao mail i razne alt. newsgroups. Onda si prs’o.
u 12:24
Hahahaha…. Miloše, pisali smo komentar istovremeno… pa “đe me nađe”. I vukajlija je jedan od ubica moje produktivnost (ili slobodnog vremana u zavisnosti koje je doba dana). Sram te bilo, znaš
Taj related me je zaklao par puta, ali bar sam se nasmejao ljudski.
u 02:54
@bluesman: Očekivao sam komentar “Slušaj mister…”
Ok, znam da nije bila prozivka, zato sam i stavio znake navodnika. Nema potrebe za izvinjenjem. 
Htedoh i ja pre neki dan, dok sam radio nešto, da ubacim facebook u iptables ali ipak nisam. Ali ga nisam ni otvarao do kraja dana. Kao što blues reče, samokontrola je najbitnija. Nemam naviku da samoinicijativno otvaram youtube ili vukajliju, ali kad neko postavi link i otvorim pa click 1, click 2… već prođe 10-20 minuta. Pitanje je da li je to na žalost ili na sreću pošto ipak prija malo zabave tokom rada. Sve dok se tih 10-20 minuta ne pretvori u sat-dva ili nešto više onda je ok..
u 10:19
Ipak sam pošao na spavanje tek sat-dva kasnije. :S Ali, što ti reče, bar sam se ismijao ljudski & pošteno