Madona u Beogradu - najgori koncert i najveći spektakl
Računam da od 40.000 ljudi na koncertu nije moguće da je bilo 20.000 žena koji vole Madonu, i 20.000 muževa koji su došli samo zato što vole svoju ženu i žele da je ispoštuju, pa verujem da mogu slobodno da procenim da nije bilo puno ljudi kao ja. Madonu ne volim, ali je i ne mrzim. Ne znam da li bih ikada “namerno” pustio neku njenu stvar, a opet mi ne smeta ni kada je čujem. Zato sam bio iznenađen kada sam video sve te “fanove” kako stoje i gledaju prema bini, gledaju kao “čudo neviđeno”, ne trepću, ne mrdaju, paze da slučajno nešto ne propuste. I niko ne skače, niko ne đuska, jedva da poneko maše rukama, poneko nešto peva.
Mogu tek da zamislim kako je bilo na VIP bini. Uzgred, ne znam zašto se ta bina zove VIP i zašto su karte toliko bile skupe, kada su je namestili skoro na Velikom Ratnom Ostvu, odakle su jedino dvogledom mogli da gledaju šta se dešava na bini. A taj dvogled upravo i karakteriše događaje na “koncertu”. Cela atmosfera je bila takva da su još samo falili dvogledi, malo stolica i klupa, i onda ne bi bilo nikakve razlike između madoninog koncerta i pozorišnog performansa. Prosto pomislim da su ljudi možda i prevareni kada je ovaj audio-video performans najavljivan kao koncert. Možda čak ne ni pozorište već bioskop. Jedina razlika u odnosu na bioskop je što ovde pored kokica i semenke možeš da dobiješ i pivo. Čak mi je bilo žao što se nisam setio da iz gepeka ponesem i onu hoklicu na rasklapanje.
Iza mene neki skandinavci, po govoru sam pretpostavio da su šveđani, norvežani ili tako neki, ljudi u srednjim četrdesetim, verovatno u povratku sa letovanja, nisam baš siguran koliko su spremni da sednu u auto i “skoknu” 2000km do Beograda na koncert. Iza mene neki likovi koji su prozivali madonu ” ‘ajde baba”, “idite probudite babu”, pošto je “gospođica baba” kasnila sat vremena, kao diže se atmosfera. Tako se diše atmosfera na koncertima, a pošto ovo nije koncert - samo nam je skakala po ganglijama i siguran sam da bi dosta ljudi otišlo da nisu toliko platili ufur.
Jel’ znate šta je koncert? Nedavno je bio Simply Red u Beogradu. Jednostavna bina, par reflektora i bend. I razvaljivanje. Nisam ni Simply Red fan ali sam se neviđeno proveo na Kalemegdanu te večeri. Čak i one njihove balade su zvačale energičnije od madininih dodola.
Odmah sam se setio DVD-a sa londonskog koncerta (mislim da je iz 2007) koji smo gledali nekoliko puta - isti spektakl, skoro sve identično. Osim bolova od stajanja i nosa punog prašine - nisam osetio ništa više zato što sam to odgledao uživo. Postoji sve što karakteriše odličan performans - režija, tajming, glumci… sve je toliko isplanirano i onemogućena je bilo kakva mogućnost improvizacije da mislim da su čak i pticama zabranili da nadleću Ušće te večeri, dunavskim ribama odredili smer i brzinu kretanja, i oblacima definisali koje oblike smeju da imaju kada prelaze tuda.
Elem, ovo je bio najgori koncert na kojem sam bio, a najveći spektakl kojem sam pristustvovao uživo. Ako je samo zbog ovog drugog - vredelo je videti, ali isto to mogu da gledam i iz sofe. Ko nije bio - pogrešio je, ko je bio - pogrešio je 
u 11:50
[…] To je prava Sodoma i Gomora, i umesto da crkva uzima kredite za džipove i gradi crkve gde god stigne, bilo bi pametnije da pomognu da se ti ljudi edukuju. Ako već ne pomažu građanske kazne, siguran sam da bi pomogle Božije kazne ili bar pretnja istom. Kada mogu tako lako da se frljaju pretnjama zbog Madone, mogu valjda da bace koju anetemu i zbog zatucanosti. Među tim nepismenim ljudima sigurno ima i mnogo vernika, zar ne može Crkva da pomogne, makar prisilno da se opismene i obrazuju ti ljudi. Siguran sam da svi oni strahuju od Božijeg gneva, ako bi Crkva zapretila anatemom (ono što je u katoličkoj crkvi ekskomunikacija), velika većina bi zastrašena takvom užanom sudbinom pristala na sve, pa čak i da se opismene. Ali ne, oni su zauzeti Madonom, glavni prioritet im je identifikacija neprijatelja. Uz svo poštovanje prema njenim tiražima, ona je običan cirkusant, ništa bolji od Dare Bubamare i ostalih zabavljača, kako je moguće da je došlo do toga da je crkvi ona najveći neprijatelj? […]