Prijatelji na sniženju
Priča se dosta ovih dana o domaćoj “blogosferi”, o uticajnim blogerima i tviterašima, pa razmišljam šta uopšte znači biti “uticajan”. Da li to znači da dobijate jednoglasnu podršku i “standing ovation” šta god da objavite, kažete ili komentarišete? To je jako teško postići online jer će se uvek naći neki “antiprotivan” zlikovac da vam pokvari kompletan ego-trip, neko “uticajniji” da vam dokaže da grešite. Da li “uticajan” znači da vaša reč ima snagu preporuke, pravila pa možda čak i zakona? Ili “uticajan” sasvim jednostavno znači “čiji je veći” (spisak followera ili RSS praćenja).
Priznajem da nisam ranije mnogo pratio blogove, čitao sam šta drugi pišu tek kada vidim link ili mi neko pošalje “pročitaj ovo”, a bilo kakvo organizovano praćenje tuđih pisanija nije postojalo. Šta sam primetio za ovo kratko vreme od kada sam krenuo da to radim organizovanije?
Vlada opšta bezidejnost, neke od najinspirativnijih stvari su prepisivanje kulinarskih recepata i najave TV programa. Ne shvatite pogrešno, nema ništa lošeg u receptima i TV najavama, svako piše o onome što ga interesuje ili zna najbolje, ali imam utisak da se većina trudi da napiše nešto na silu. Kao u ono vreme kada smo pisali pismene zadatke iz srpskog pa dobijemo temu “proleće”. I onda moramo da napišemo nešto a nemamo za šta da se uhvatimo, sve o tome je već napisano i ne možemo da budemo previše originalni. A onda se pojavi jedna iskra genijalnosti pa na zadatu temu napiše tekst “proleće je a ja živim u Srbiji” i izazove ljubomoru cele populacije koja ne može da shvati kako se oni toga nisu setili a bilo je tako očigledno i lako. Lako je onome ko zna šta da piše i oseti potrebu da napiše, a onima koji “moraju” da pišu nikada nije lako.
Iz nekog razloga blogeri se samoorganizuju u jako zatvorene grupe i jedni drugima po reciprocitetu pišu i komentarišu. “Padobranci” sa strane su poželjni tek toliko da napune broj komentara. Već prepoznajem šablon i mogu sa velikom preciznošću da procenim ko će gde da komentariše pa skoro da znam i šta će da napiše. Sve izgleda kao žurka na ivici propasti: krenula je loša muzika, uvek isto društvo, nema dovoljno riba, sve smo već prepričali i sve znamo o svakome, postaje smrtno dosadno ali i dalje ignorišemo sve padobrance. A onda uleti neka mini ekipa nepoznatih ljudi, razmrda društvo i sedeljka se pretvori u žurku za prepričavanje. Dok god se te grupice drže zatvorene dotle će biti dosadno. Dok god se svi slažu i svi misle isto, dotle nema niko pravo da se žali.
Ako želiš da ti blog postane popularan, dovoljno je samo da počneš da pišeš o popularnim temama: homoseksualnost, navijači, ratovi, mržnja, ljubav i seks, nešto što svi mogu da sažvaću i svi imaju potrebu da komentarišu. Tako se dodatno razvodnjava blogosfera.
Autori blogova iz nekog razloga vole o sebi da razmišljaju kao da su nešto iznad ostalih smrtnika. Uvek se setim jedne “anegdote”, nekada davno kada sam se bavio pripremom za štampu imao sam puno dodira sa štamparima. Oni su uvek sebe smatrali intelektualcima među radničkom klasom iz prostog razloga što štampaju knjige. Verovatno misle da su načitani čim im tolike knjige prolaze kroz ruke, nikada se nisu smatrali “običnim” radnicima. Slično tome, umesto da pišu onako kako umeju blogeri pokušavaju da pišu onako kako ne umeju i onda srozaju kvalitet svog teksta.
A sad, ako mislite za sebe da ste uticajan tviteraš, ovo je trenutak koji ste čekali 
Kako vrabac može da postane golub
Pre neki dan sam pisao o blogerima koji pišu naručene postove, nisam hteo da ulazim u pitanja etike, jer tu ionako nema šta puno da se raspravlja. Kada se o parama radi - svaka etika pada u vodu, to se mnogo puta pokazalo. Zbog para su se višedecenijska prijateljstva i brakovi rasturali, čak su i “kumovi postajali dugme”. Zapitao sam se da li eventualno postoji mogućnost plaćenog cvrkutanjima na twitteru, čudilo bi me da se niko toga nije setio i za trenutak sam pomislio da mi je pala na pamet originalna ideja pa sam se malo “raspitao” na netu. Naravno, kao ko zna koliko puta do sada - neko je na sve mislio
U par reči možete i jedno i drugo: zaraditi cvrkutanjem ili platiti cvrkutanje. Ako imate proizvod ili uslugu koju želite da oglašavate možete sebi priuštiti svoj lični kavez prepun vrabaca koji cvrkuću vašu omiljenu pesmu. A sistem je vrlo jednostavan:
Ako ste vrabac u online-svetu možete da se pretvorite u slavuja:
- Registrujete se na jednom od takvih servisa i odredite svoje cene
- Pogledate ponude i izaberete one koje vam odgovaraju
- Odcvrkućete ono što se traži od vas i čekate uplatu
Ako imate servis, vrapci mogu puno da pomognu kao u bajci:
- Registrujete se na jednom od takvih servisa i definišete koju pesmu želite da vam pevaju
- Napravite svoju ponude i čekate da vam se jave vrapci
- Kao svaki pravi muškarac, kada naručite pesmu, red je da ne žalite pare i “okitite” orkestar
Tviteraši su zvanično obavezni da poštuju “etiku” cvrkutanja za pare, a iza tih velikih reči se kriju samo mala dala: potrebno je da u svom crvkutu (etički) dodate oznaku “#ad” da stavite do znanja prijateljima koji vas prate da ih upravo spamujete. Njima će vaše poštovanje etike biti mala uteha, prate vas jako dugo, postali ste “odlični prijatelji”, glupo im je da prekinu da vas prate jer možete i da se naljutite, pronaćiće par olakšavajućih okolnosti da opravdaju vaše postupke i trpeće vas do kraja svog tviterskog života. Čuj “trpeće”? Ima da vas redovno RT-uju, što i jeste skrivena vrednost celog servisa.
Eto prilike da “monetizujete” svoj mukom stečeni status “uticajnog tviteraša”. Sada mogu da se isplate svi oni sati i dani kada ste se trudili da “spakujete” smislenu rečenicu u SMS ograničenje a da ostavite bar 3 karaktera za famozno “RT “. Napokon ste u mogućnosti da monetizujete četvorocifrene brojeve followera. Opet se pokazalo kako se na svaku lepu i korisnu ideju pojave deset novih koje će uništiti ceo koncept i odvući priču na stranu monetizacije i ispiranja mozga. Svaka sličnost spominjanja prijatelja u kontekstu twitter-a sa Facebook-om je namerna, tek tamo je zloupotreba prijatelja dostigla zenit i prešla u domen bezobrazluka.
Šta nam to govori? Pa ništa novo. Sve je na prodaju, a prijateljstvo odavno. Ovo “online prijateljstvo” je još jeftinije, nešto kao prijateljstvo na rasprodaji, to ionako nisu “pravi prijatelji”.
u 07:07
U nekim detaljima prenaglašeno ali u suštini članak dobro pogađa suštinu stvari. Nisi nikog pominjao direktno pa verovatno članak neće imati tolikog odjeka kao kad se neko nađe lično prozvan.
u 08:38
Zatvorenost je najveci problem kod nas. Medjutim, kad se dodje u fazu da se ne pise zato sto se “mora” pisati da bi se to nekome svidelo, nego da se pise zato sto se ima potreba a da ce vec mocni google i ostali pretrazivaci dovesti neke nepoznate, onda je vec drugacija prica.
Po meni, uticajni su oni koji “navataju ” sto vise nepoznatih i uspeju da ih zadrze na svom blogu, ili nalogu posto u svom postu pises i o uticajnim blogerima i o twiterasima.
Kod nas nema uticajnih, ima manje ili vise popularnih u datom trenutku. Par njih je duze vreme tu i imaju vec neki indentitet…
Pojedinci koriste blogove i twitter kao alatku u poslovima koje rade, a vecina jos ne shvata znacaj i mogucnost pa za sada samo uziva na neki svoj nacin …
u 09:56
Uticaj mora da se posmatra po oblastima kojima se neko bavi. Varagić je uticajan u jednoj oblasti, “Tržišno rešenje” u drugoj, Mahlat u trećoj.
A i ti si rešio da ostvariš uticaj u četvrtoj, izgleda.
Čime se meri teško je reći, ali mislim da broj poseta nema sa tim ništa. Bezidejnost vlada još od kada je buditi.com prestao da piše i zaista postaje smorno pratiti blogosferu, a o twitteru i da ne govorim. Mislim, kako može da postoji uticajan twiteraš? Meni to zvuči kao oksimoron, zbog same prirode twittera. Ja twiteraše delim samo na dosadne i duhovite.
A naručeni tekstovi su stvarno posebna priča. Kad kreneš sa tim, moraš da računaš da si izgubio gomilu posetilaca sa kojima ti je bilo interesantno da diskutuješo određenim temama. Morale bi velike pare da budu u igri da bih rešio da pišem naručene tekstove.
u 11:30
Pedja, nije mi bila namera bilo koga da prozivam, odakle mi pravo na to? Isto tako nisam hteo da spominjem ni izuzetke, kojih hvala Bogu ima. (”prenaglašavanje” je stilska figura
)
Ja stvarno ne gledam na sebe kao na blogera, stvari koje pišem ovde su moji stavovi koji nemaju mesta na forumima i ostalim sajtovima koje posećujem. Ovo je jednostavno mesto na kojem mogu da kažem šta mislim i osećam a da nikome drugom ne kvarim sajt
Nemam nameru da postanem “uticajan” jer i dalje nisam siguran da znam šta to znači.
u 05:17
Naravno da imaš pravo na prozivku, što ga ne bi imao? Nekada i ako ne prozoveš ume da bude problem, jer se onda neko na koga nisi mislio nađe prozvan, i eto belaja
Blogosvera će svakako biti mnog bolja kada se bude manej gledalo na to ko ima kakav uticaj i da li ga ima uopšte, nego kada ljudi budu pisali ono što žele i jer imaju potrebu da to napišu, sebe radi.
u 10:00
Šteta što se nakon početne inicijacije, pre par godina, domaća blogosfera nije sazrela. Polako su počeli da se gase, ipak treba imati volju, ideju, temu, potrebu, pa i znati pisati, a uz to imati i neka tehno-znanja. Dođosmo do Twittera i “kratke forme” - toliko kratke da je za izjašnajvanje dovoljna i jedna reč, što je malo raširilo populaciju, ali opet sve se svodi na par geekova. Vezano za uticajnost - ona ne postoji, što zbog stanja blogosfere, što zbog potrebne kritične mase konzumenata.
Off-topic: vidim blagi redizajn / jednostavno i veoma efektivno
u 12:29
U tome i jeste jedan od glavnih problema - svodi se na geekove i očekuju se da postanu uticajni.
Imali smo primer i sa web sajtovima. Dok god su programeri osmišljavali i pravili sajtove - nigde to nije išlo. Kada su PM/PR/marketing people oteli to iz ruku programera, a ovima ostavili samo da “naprave” ono što je osmišljeno - tada su i počeli da niču solidni sajtovi. (iako ja još uvek ne vidim ni jedan WOW sajt kod nas, sorry svima koji se nađu uvređeni ovom izavom
)
Elem, B92 je počeo sa nekim VIP blogom, ali je to ispalo kvazi-elitiranje par ljudi koji nisu materijal za blogere (čast izuzecima). Opet, čim pišeš na B92 (ili bilo kom sajtu) automatski “zauzimaš stranu” i gubiš deo populacije a samim tim i mogućnost uticaja jer si automatski izgubio i neutralnost samim tim što pišeš baš tu.
Off-topic: dizajn?
Malo sam sredio, sramota je da mi 5 godina stoji default wordpress tema…. pa onoliko koliko imam vremena - promenim par sitnica. 
u 10:21
Mođda off-topic, ali nema veze: slažem se sa tvojim poslednjim komentarom oko toga da su PR stručnjaci preuzeli deo oko kreiranja sajta i da je to doprinelo da se poboljša kvalitet ponude domaćih sajtova. To je vrlo pozitivno jer konačno svako radi svoj deo posla. Ali smo time mi (koji tehnički realizujemo i dizajniramo sajtove) više nekako gurnuti u zapećak i vremenom smo postali fizikalci.
Mislim da uticajni blogeri, baš kao što si i naveo - ne postoje. Samo oni koje favorizujemo i koje volimo da čitamo.
Hteo ti to ili ne, bloger si, a od skoro i tviteraš
u 10:34
1. Dopada mi se redizajn.
2. Nepostojanje sopstvenog identiteta i sopstvenog misljenja, je opsta pojava, tako da izuzetak potvrdjuje pravilo.
3. A “srpski” internet je 10 ljudi + / - neko, tako da to puno toga objasnjava.
4. Na kraju ali nista manje znacajno, bas mi se svidja kako pises.
Ziveli.
S.
u 10:37
@CyberCat: Sestro slatka, odlučio sam da prekinem da ignorišem sve te servise aka twitter, linkedin, facebook… zaluđivao sam se godinama da nemam virtualan život i da sam samo običan geek kome je ovo posao, ali postalo je više od posla. Samo mi fali jedan “prodavac magle” pa da to monetizujemo ako ikako može
@sandra: Hvala i u to ime - živeli
u 07:25
Opusteno potpisujem sve napisano za blogere, bravo.
u 08:45
Odlican tekst, sad cu da ga lajkujem na FB i RT na Twitteru
Bas sam i ja na BizBuzz-u postavio to pitanje da li uopste postoje uticajni blogeri u Srbiji, moje misljenje je da ne postoje a to misli svako ko iole logicki razmislja, eventualno postoje uticajni u nekoj jako uskoj nisi, a ne mainstream uticaj.
Iz tog razloga, sve vise razmisljam da ponovo pokrenem svoj blog jer mi je glupo da se blog sa preko 1000 poseta naziva uticajnim. Pa kod nas mnogi nikad nisu culi za neke od Top 20 srpskih sajtova a gde ce cuiti za blogera od par hiljada poseta dnevno a i takvih je jako malo.
u 09:33
Molim te samo nemoj da opet naglo prekineš sa pisanjem, treba nam ovakav blog
Kao što kaže Rain, kod uticaja u Srbiji sve zavisi od tematike…
Uzmimo tvoj primer:
- Da li si možda može reći da je DPT uticajan forum, obzirom da se na njemu komentarišu osobe kao što su Peca i Ivan Minić (i mnogi drugi značajni pojedinci), koji imaju mnogostruko posećenije forume od DPT-a? Koliko ovakve osobe često komentarišu na nekim drugim forumima?
- Koliko ima blogova na kojima možeš da vidiš u jednom postu komentare npr. Gorana Aničića i Dejana Bizingera, kao što je slučaj sa ovim postom?
Sasvim je druga priča to što je ovdašnji uticaj blogova takav da se još nije desilo intenzivnije “prelivanje” u klasične medije (sa navođenjem izvora), ali i to će se desitu u nekom narednom vremenu…
u 10:26
Ljudi su zeljni paznje… kada je dobiju, postaju jos vise zeljni…
Ako se pogleda famozna blogosfera, to se zaista svodi na 10-20 ljudi koji komentarisu u krug… twittosfera takodje…
E sad… kao i inace u zivotu, postoje oni koji rade i oni koji pricaju… I jedni i drugi su neophodni, ali ne postizu isti efekat… One koji rade, mozda nece cuti mnogo ljudi, ali ce ih znacajan broj poslusati… one koji pricaju, cuce mnogo, ali ce ignorisati vecina… U apsolutnim brojkama mozemo doci mozda i do iste cifre, ali to mozes uraditi uz mnogo suma i negativne energije ili gotovo bez istog…
Imam Twitter, tu i tamo pratim sta se pise, imam dosta followera, i sam pratim one koji su mi zanimljivi… ali postujem citate
Samo citate 
Ljudi misle da su dobri = 531 Followers… sto stvarno nije malo, za nekog ko nema nikakvu interakciju, cak i u tome sto objavljuje nije redovan 
Imam i blog, i na njemu postujem iskljucivo odlomke iz romana ili filmova koje volim… A i na Facebooku se trudim da ne zaglupljujem ljude statusima, linkovima, grupama i cudima… Na neki nacin, trudim se da postujem te ljude… i da ne dizem mnogo frke bez potrebe 
u 11:49
Upravo si dotakao temu o kojoj sam pre neki dan pricao sa prijateljima uz kafu.
Gomila prepisivanja, prevodjenja sa engleksog, sherovanja youtube filmova ili necijih preznetacija, smislenog hejtovanja radi hejta… sve u svemu od 60 minuta provedenih u citanju blogova na sropskoj blogosferi bar 50 minuta je baceno.
Odlican tekst, rezigniran ali odlican
u 03:16
Zaista sjajan tekst, oslikava svu bedu blogera kod nas, ali i sveukupnog online tržišta. Kod nas se teško može govoriti o uticajnim blogerima, možda jedino o ‘’poznatijim'’, ali mislim da i oni propuštaju veliku šansu za promocijom, naročito u okviru društvenih mreža.
u 03:32
Ne znam imate li informacije kako “mi” (ovo je nasumićna skupina ljudi koji imaju blog i twituju a čiji obim zavisi od posmatrača i njegovih interesovanja) izgledamo onima koji ne pišu blog i nemaju twitter nalog?
Nevezano za to ko spada u “mi” sve zajedno izgleda kao jedan veoma veoma zatvoren krug. Uticaj - o tome se može pričati naširoko ko na koga i koliko utiče. Npr. DPT članovi utiču na DPT članove, Blogeri na blogere. Ponekad iu blogeri na twitter korisnike. A ponekad sve to utiče i na novinare (putem facebooka) i ljude koji imaju web sajt ali se ne bave čitanjem nekomercijalnih sadržaja pojedinaca (ako je ovo uopšte dobra oznaka za blog i twitter).
Komercijalno ili ne, tek - uticaj se stvara uspostavljanjem UZAJAMNOG poverenja - i online i offline. A poverenje se ne daje tek tako …
Druga je stvar plaćena objava, i tu zaista nemam mnogo da kažem: kada sam bila novinar plaćala me je redakcija za ono što objavim. Ponekad je nešto završavalo i na blogu jer je meni lično bilo zanimljivo i bila sam uverena da ima smisla da online zajednica sazna takođe za to. Blog je bio hobi, tada i sada (lični blog).
Kod onih koji nisu u svakodnevnom životu plaćeni za kreiranje sadržaja (opet kažem, meni je to posao i lako mi je), kapiram da žele da naplate blog ili twitter. Ukoliko su bez posla, svaki novac im dobro dođe i onda imamo problem sa poverenjem - koliko je to o čemu se priča tj, način RELEVANTAN?
Lično, učestovala sam u kreiranju priče na blogovima i twitteru. Ali ne tako što sam plaćala za objave (kao što ni svoj blog ne naplaćujem), Pošto radim i PR za Etarget (a pre svega marketing!) , ponašala sam se onako kako sam naučila kada sam bila novinar od dobrih PRova sa kojima sam sarađivala - zastupala ideje i tražila ZAJEDNIČKI interes. I nije bilo previše teško naći ga kada je reč o podeli kupona za followerse (ko bi se tome protivio,evo ja još uvek nisam za svoj rođeni blog pustila kampanju, sve nešto čekam novi sajt i sl).
Takođe, postoje ljudi u biznisu kao i na blogu koji rade u interesu svoje zajednice i smatraju da je neka vest vredna da o njoj sazna online ekipa. I to je to. Informacija, prava i pravovremena, donosi kredibilitet i mediju (blogu) i vrednost za čitaoce. Ne bih se dalje upetljavala u objašnjavanje, ali svi smo od toga imali nešto + stvorili smo odnose koji traju.
Inače, nikako da objavim a stoji mi bezveze intervju sa prof. Vilkoksom upravo na temu blogovanja za novac….ukratko, on kaže da je bilo tih pokušaja xxx u Americi i da su sada svi shvatili da to nije posao: bloguju razni ljudi, a oni koji nemaju posao pokušavaju to da naplate i ne stavljaju #ad odnosno oznaku za plaćen sadržaj i kvare posao trgovinskoj asocijaciciji koja je zbog njih prošilirila pravila i na online svet. Sve u svemu, ni u Americi se ne može blogom puno zaraditi, to su beznačajne sume - eventualno bloger može da plati rentu, tako da ima jako malo onih koji se i dalje trude da naplate, a opet - sve se to sazna pa je pitanje ko im veruje….
Što se najave na mom blogu tiče za HP laptop - da, testiraću ga, i ne - neće ostati kod mene niti ću biti plaćena za to niti ja “radim sada za Miloja” kako sam čula da se šuška (!!!).
Fan sam HPa i želim da vidim taj računar prva. For free. Ne primam naloge ni od koga (osim od svog šefa u Etargetu), a ovo je moja dobra volja jer smatram da ono što je meni zanimljivo može da bude zanimljivo i mojim prijateljima na facebooku i onima koje ne poznajem a čitaju moj blog. SImple.
Zašto to radim? Može mi se. Nisam imala dilemu - pitao jel hoćeš, ja rekla hoću, trebalo mi je 1, 5 sec ….
Šta imam od toga? Zabavu! I to što će ljudi naći još jednu zanimljivu temu na blogu.
u 03:37
Ne znam zašto vam toliko smeta reč “uticajan”?
Na mene zaista utiču tekstovi nekih blogera. Nema ih mnogo, to je istina, ali često mi se desi da nešto naučim ili revidiram neki svoj stav čitajući domaće blogove. Dobro, nema onih koji će da me pokrenu da recimo uradim nešto što bez njih ne bih, ali to je verovatno i zato što sam u godinama kada je potrebno mnogo “konjskih snaga” da me pokrene.
u 03:52
Čitam na nekim blogovima predloge da se organizuje neko udruženje blogera. Mislim da je to poslednje što treba “blogosferi”, tako će se uniformisati ideje i razmišljanja, tek tako će se ubiti i ovo malo kreativnog razmišljanja i originalnost.
Opet, kad god se kreira neka scena, odmah se kreira i “underground”, možda bi ta “underground” scena bila ono pravo, ono što se očekivalo od blogosfere.
u 03:59
Bluesman,
možda to nije tako loša ideja… onda bi se neka pravila o kojima ti pričaš u ovom postu da se zaobilaze ili da ti smetaju zapravo MOGLA postavtiti i važila bi za članove te org. Pa sad, ko nije član njega to ne bi obavezivalo… ali bi se mogla kako-tako napraviti razlika. Na onima je koji će ga osnovati (ako će to da rade mislim) da ne naprave od toga nešto loše (ko je taj ko može da ti zabrani da budeš kreativan
ja prva ne bih podržala takvo ni udruženje ni pojedince), već da eventualno uvedu neki red za svoje članove povodom etike. Znači samo osnove, ne dirati u teme i sl.
u 06:22
evo ti si uticajan, skupio si u komentarima sve face sa sprkog interneta
(ovaj komentar samo pišem da bi se i ja tu našao)
u 06:44
@veroljub: hahaha
Znači to su face koje se prozivaju na devprotalk. Nisam tada shvatio na koga se misli.
u 07:06
Social comments and analytics for this post
This post was mentioned on Twitter by bizinger: Prijatelji na snizenju - RT @goranpilipovic: http://bit.ly/2AfLrd
u 07:09
Danas sam prvi put na ovom blogu. Procitala sam 2 teksta (oba po preporuci Miloja Sekulica na FB-u) i oba su mi se veoma dopala.
Kako trenutno nemam nista novo da dodam, sto vec nije pomenuto sto u tekstu, sto u komentarima, reci cu samo da je fotografija koja prati tekst fantasticna i vise nego primerena
Svakako cu ponovo doci da procitam jos nesto interesantno i pametno, a na Twitter-u sam vec kliknula “Follow”.
Sve najbolje i veliki pozdrav!
u 08:58
Sjajan tekst, primili su se oni koji su trebali da se prime, samo sto bih se na tvom mestu mnogo manje pravdala. Sasvim je tacno da postoje “klanovi” cija je zatvorenost/”ekskluzivnost” izvor simbolicne moci, moci srazmerne prostoru koji pokrivaju a koji su osvojili uzajamno zavisnim vezama. Klanovski pristup karakterise pre svega domaci online prostor koji je vrlo nadmen i narogusen, za razliku od recimo USA, gde se friendly pristup smatra elementarnim vaspitanjem - i gde se moc/status meri po uticaju koji imas na ljude koji ne zavise od tebe, ne poznaju te, na ljude izvan licnog kruga kontrole.
Naravno da je to kod nas posledica nedostatka ideja i suštine. Internet i zivot koji se odvija na njemu nije sam sebi cilj, vec je (internet) samo forma za nesto substancijalno. Cega ogroman broj uticajnih i povrsnih likova prosto nema, verujuci da su za status online vestine dovoljne po sebi.
Naravno i da nisu svi takvi, ali zaista, takva je ogromna vecina u ovoj nasoj veoma maloj bari.
u 10:18
Jako dobar post koji udara pravo u metu. I ma koliko se Facebook/Twitter prvoborci ljutili, ovaj trend će od tih medija vrlo brzo napraviti beskorisne zajednice, na nivou beskorisnosti domaćih online foruma, gde je procenat šuma i glupih komentara neprihvatljiv. Facebook je već postao useless, i to solidnim delom zaslugom njegovih tvoraca, čekamo da vidimo šta će se desiti sa Twitter-om za godinu-dve (ako doživi, finansijski). Nego, šta će onda raditi svi oni marketing/PR stručnjaci iz velikih (zapadnih) agencija koji su i rukama i nogama gurali “online revoluciju”. Pa smisliće nešto novo. Do tada, vozimo se na online vozu.
u 01:31
☆ x5 za komentar Jelene Grujic.
u 02:26
[…] Oticaju blogova se pisalo dosta u poslednje vreme, a skrećem vam pažnju na tekstove Bluesman-a i Mahlat, ako ih još niste pročitali. VN:F [1.6.4_902]Ocenite ovaj članak:zapisujem glas…Ocena: 0.0/10 (0 glasova) […]
u 03:10
[…] U poslednje vreme, “svako-malo” pa se pojavljuju neki tekstovi o “kaljuzi blogova” ovdašnje blogosfere, o tome kako je sve to loše i “pre-loše”, a ovakav tip tzv. “metanija” o ne-uticaju blogova možete videti u interesantnim primerima tekstova Peđe Supurovića i Gorana Pilipovića. […]
u 01:55
[…] U poslednje vreme, “svako-malo” pa se pojavljuju neki tekstovi o “kaljuzi blogova” ovdašnje blogosfere, o tome kako je sve to loše i “pre-loše”, a ovakav tip tzv. “metanija” o ne-uticaju blogova možete videti u interesantnim primerima tekstova Peđe Supurovića i Gorana Pilipovića. […]