Profesionalci
Honesty is the most offensive thing in the world…
Umesto da objašnjavam ko i šta mi daje pravo da napišem ovo što ću upravo da napišem, iskoristiću Dušana Kovačevića i dramu Profesionalac, kada Luka Laban, policajac u penziji (Bora Todorović) ulazi u kancelariju kod svog bivšeg “slučaja” (Branislav Lečić) i predstavlja se:
Ti ne znaš ko sam ja? 10 godina si ti čoveče bio moj slučaj. 10 godina te ja pratim iz dana u dan.
Ja bih rekao i malo duže od 10 godina, ali to je samo nebitan statistički podatak.
Dakle, samo vas gledam. Pišu ljudi, otvaraju se blogovi, niču konsultantske agencije, nude se usluge, organizuju se seminari i konferencije sve vrvi od cyber aktivnosti. A kvalitativna dobit od svega toga je nesrazmerna aktivnostima i uloženom trudu. Kada se zagrebe ispod površine, osnovni i najveći problem je što jednostavno nemamo dovoljno stručnjaka. Nasuprot gangsterima, naš problem je što je velika bara a malo krokodila.
Pojavili su se neki novi, interesantni ljudi, ali ne bih da spominjem imena jer će se naljutiti oni kojih se slučajno nisam setio. Oni su uneli neku novu svežinu, otvorili prozore da izađe ustajali vazduh i razbude se oni koji već duže vremena obamrli kljucaju u sto. Kome više nije muka od “stare garde”? Ja znam da sam se sam sebi smučio, a kako li je tek drugima. Hajde, bre, preuzmite štafetu više. Mi smo omatorili, odrtaveli i nemamo više ni snage ni ideja. Tek ste počeli a već mi idete na ganglije 
I na stručnim seminarima se oseća neka svežina, ali i dalje ostaju isti problemi. Kome se u stvari obraćamo? Već godinama isti ljudi pričaju istim ljudima iste stvari i vrtimo se u krug. I žale se na iste stvari na isti način. Naša stručna zajednica više liči na neku masonsku ložu ili sektu nego na ozbiljnu grupu profesionalaca. Kada odeš na neki sastanak ovog “kružoka”, ambiciozno nazvan “seminar”, sve deluje kao spontani partijski sastanak. Izabrane su vođe, partijski sekretari i dežurne “špije” i njihova reč je zakon - ne sme se protivrečiti. Svaki novi warlord ima svoju nauružanu “družinu”, naoružanu vremenom i energijom da brani svoga vođu, da mu aplaudira i da ga tapše po leđima, da mu masira stopala kada je umoran, da mu se ceri usiljeno kada je radostan, da mu se sklanja sa puta i razgrće prtinu kada je besan.
Takva naša draga ali malena internet sekcija se dodatno deli u mikrosekcije: beogradska, novosadska, niška, borska i “ostatak srbije”. Svi su kao cool, ali je činjenica da svako svakome češe leđa u svojoj mikrosekciji i bilo kakva kritika je nepoželjna protiv “brata po lokalu”. To se računa kao “loš ukus i nevaspitanje” i takvi brzo budu ekskomunicirani iz sekcijice pa su prinuđeni da traže utočište na drugom mestu ili postaju dežurni “hejteri”.
Plače a nisam je ni pipn’o, moja žena ne plače ni kada je prebijem
Uvećanjem kvantiteta profesionalaca niču neki novi, neki “stari novi”, pa i “novi stari”, pa dolazi i do prvih sukoba. Počinju mali ego ratovi, ko je prvi počeo, ko je bio u pelenama kada je ovaj drugi “harao”, sve se na kraju svodi na macho pitanje “čiji je veći”. To što su se u ovu priču umešale i osobe “slabijeg pola” ni jednima ni drugima ne smeta puno. Čak i naša draga Dragana nije odolela da ne ispraši jednog padobranca na svom blogu. Izvesna osoba za koju niko u našem malom kružoku nije čuo, drznula se da se ufura u “ekipu” pa je na kraju ubi prejaka reč. Nije to Dragana uradila iz loše namere, već čisto da pokaže gde je kome mesto i ko nosi zvonce a ko “šiša” ovce Ja bih samo rekao da je prerano počela sa tim.
Tvoj prvi govor sam posle prekucao u kancelariji i otvorio ti dosije
Kaže Luka Laban kada objašnjava kako je otvorio “slučaj”, a nije bilo nikoga da to objasni našoj Maji. Pazite kako se predstavljate. Pazite na svoj “prvi govor”. Želim da vas podsetim da kad god napišete neki tekst ili komentar i u vašoj senci stoji neki Luka Laban koji sve zna o vama, čak i ono što i vi sami ne znate o sebi. U našem kutlurno-umetničkom društvu dežurni Luka je otvorio sva svoja dosijea za bilo kog putnika - namernika. Pričam već godinama o tom “dobroćudnom džinu” i pokušavam nekim ljudima da objasnima kako to što ne moraš da platiš za nešto ne znači da je to za džabe, dosta ljudi je shvatilo o čemu govorim, a one preostale neverne tome su napokon otvorili oči tek kada su videli šta o njima zna Google dashboard
Da li su stručnjaci krivi? Što ono reče Luka Laban u pomenutoj drami:
Profesor? E nataknem ga na kurac pametnog
Da bi stvorili stručnjake moramo da imamo stručnjake koji ih stvaraju. Većina naših pravih stručnjaka su samouki, ne zato što su se za to opredelili već su bili primorani na takav način sticanja znanja. Oni koji trebaju da ih uče su uglavnom ljudi koji nisu uspeli ili nisu ni pokušali da se profesionalno afirmišu, imaju neko teoretsko znanje koje me podseća na jednog profesora Ekonomskog fakulteta u Beogradu sa kojim sam sarađivao devedesetih godina prošlog veka. On je bio autor skoro 90% udžbenika na Fakultetu, kada sam ga pitao da mi objasni kako to da se razume u sve od makroekonomije, prava pa da kibernetike, odgovorio je: samo mi daj literaturu i napisaću knjigu o čemu god hoćeš. Osim toga, ja profesionalno pišem knjige, od toga živim.
Ja sam bio samo profesionalac
Ovom izjavom Luka Laban opravdava se sve što je radio, legalno i nelegalno, moralno i nemoralno, prljavo i čisto. Preuzmite odgovornost - ponašajte se kao profesionalci. Pustite priče “čiji je veći”, to više priliči desetogodišnjacima kojima tek počinju da rastu brkovi iznad piše. Prvo uradite nešto značajno pa ćemo onda i sami da priznamo da je vaš veći - matorijima ionako to više nije toliko bitno - postali su tehničari.
Honesty is the most offensive thing in the world and you’ve just been attacked with it.
u 10:40
Izuzetno dobar tekst. Moram podijeliti na Twitteru
Kako citam teoretski vidim lica ljudi o kojima indirektno pricas, svakog pojedinacno. U tekstu ima puno istine ali nema nekih konkretnih prijedloga, prem da konkretnost nisi ocito niti htio samom cinjenicom sto nisi direktno prozivao imena.
u 10:41
[…] First Tweet: 11 minutes ago, dedabor (Highly Influential Vladimir Stankovic) “Ti ne znaš ko sam ja? 10 godina si ti čoveče bio moj slučaj. 10 godina te ja pratim iz dana u dan” […]
u 10:49
Interesantno postavljena stvar. Sve pohvale za strukturu posta i za jasnu kriticku notu, a da se pri svemu tome nije islo “u meso”. Medjutim, uvek ce postojati oni koji se za svoju poziciju “lidera misljenja” zele da izbore fizickom eliminacijom konkurencije ili “padobranaca”.
Sve dobronamerne i konstruktivne kritike mogu nas samo uciniti boljim, cak i kada nema konkretnih predloga resenja. Iz ovoga provejava jedna sjajna poruka: nemojte zatvarati zajednice, otvorite se za realan networking i ne postupajte po principu “ja tebi serdare - ti meni vojvodo”.
u 10:53
Zaboravih jednu tehnicku napomenu: “Profesionalac” je drama Dusana, a ne Sinise Kovacevica
u 10:56
@Marko Selakovic,
Ali stvar je u tome sto se ljudi s vrha nikada nece odreci svoje pozicije mirnim putem. Do duše, ja sam se više-manje maknio iz regionalne blogosfere kada sam poceo raditi za tržište SAD-a, ali i dalje imam prilicno dobar uvid u to gdje je tko u našoj maloj regiji i kako stoji.
Cinjenica je da ja i da hocu ne mogu i bilo bi mi profesionalno samoubojstvo ici protiv svojih kolega u bilo kakvom sukobu dok autsideri kao spomenuta Maja mogu vrlo lako biti lincovani ako pri ulazu u ovaj naš mali “lobi” nastupe pre arogantno.
u 11:04
Mea culpa - ispravljeno, Siniša u Dušan, ne znam ni sam odakle mi “Siniša”
Kakvi ste zajebani 
u 11:07
Е, нека си им рекао! Убише нас ових дана, свакојаким изјавама, саветима, туториалима…
u 11:11
@Toni: kao što rekoh u postu: mi smo odrtaveli i umorni, nemamo ni ideja - preuzmite već jednom stvar na sebe
u 11:21
Mladi i treba da preuzmu volan u svoje ruke.
)
Ali, čoveče, nemoj tako lako da se regrutuješ u odrtavele matorce.
Da je to zaista tačno, kako bi pisao ovako sjajne tekstove!!
u 11:29
@bluesman - Ma kakvi odrtaveli i umorni, vidi mene, skacem sa bloga na blog, k’o mladic. Jos da dobijem invite za Wave, sreca, sreca, radost.
Salu na stranu, odlican tekst. Samo bas ne pijem to da se odrtavelo i umorilo, daleko je to od istine. I to je dobro za uslovno starije, i za mladje. Mada za Dedu je ipak prekasno
u 11:38
Iskreno, precizno i tačno
jednostavno, previše je high-end propovednika, kvazi-autoriteta i mediokriteta u ovoj našoj bari
u 11:48
Znači zbog tebe neću nikada da imam blog na srpskom
Tebe realno ne mrzi i nemaš problem da napiseš ono sto svi mi razmišljamo 
a sada jedan kružokski klap klap po ramenu
u 11:52
Jeste, sve je tacno, ali to je samo business. Nema tu mesta prevelikim emocijama, uvredama ili razocarenjima. Sve (ili gotovo sve) je vodjeno poslovnim interesom a kako vreme bude prolazilo trziste ce neke da sahrani, a neke da pozlati.
I naravno da nije sve fer, ne moze ni da bude, ali menjace se i kristalisati ali ce jos vise biti izrazeno da je sve to “nothing personal strictly business”.
u 11:57
Bluzmene ako propadnes kao developer mozes da zivis od blogopisanja!
u 12:23
Odličan tekst.
Nekako nisam pročitao ništa novo, ali sam oduševljen analizom.
Na poslednjem OpenCoffe okupljanju sam baš nekolicini kolega rekao da imam utisak da mi sve jedni drugima prepričavamo neka naša zapažanja, piskaramo po blogovima, jedni drugima smo ciljna grupa. I to je ok, ali ne u kontinuitetu.
Lepo reče Miss Cybernaut na BlogOpenu, mi imamo know-how i to trebamo da iskoristimo.
u 01:05
the hole truth and nothing but the truth
“Već godinama isti ljudi pričaju istim ljudima iste stvari i vrtimo se u krug.”
u 11:31
@Milos
mi imamo nesto sto mi smatramo knowhow-om a sto je verovatno daleko od onoga sto je zaista zasluzilo da se zove know how. Koliko nas bi to znanje moglo uspesno da primeni u nekom globalnom primeru, ili ne daj boze primenjuje svakodnevno. Malo, jako malo, i mislim da je bluesman to lepo rekao mala bara nigde krokodila. Domaci samozvani internet krem je carstvo poluznanja…
Medjutim, takvo nam je trziste, kad ti sa 24 godine moras da ucis iskljucivo na sopstvenim primerima, naravno da ce i napredak biti mnogo sporiji.
u 11:34
Neko mi cita misli i krade reci…
Prvi uslov je bio da mora i Blusmen da bude kad budemo uz pivo razgovarali o neozbiljnim stvarima..
A onda sam linkovao/serovao ovaj post misleci da se ne javljam, kad ono medjutim…
Mora neko da me drpne…
OK
Prihvatam svaku vrstu edukacije uz pivo, masno, dobar pogled i sve nesto lepo…
Cim prihajam za BG, ostali ste tunak na cunak, javljam se i dajem makar jednu turu, starkelje nijedne babarogaste.
Verujem da necu biti banovan ili obrisan zbog spema na ovaj divan post???
u 11:58
Mogla bih sad da te silno nahvalim, jer si pogodio “žicu”, i nazvao stvari pravim imenom, ali necu, da mi neko slucajno ne prisije stvaranje bluemanovskog “klana” nekada
))
Bez sale, cini se da ova nasa mala internet zajednica mora da preboli sve decje bolesti, pa i te podele, klanove, drzanje figa i sl. Stvari poznate jos iz vrtica.
Ako se pak zaroni malo dublje, ovako se sasvim fino mogu ispratiti ljudi i to da li i cime garantuju ono o cemu cemu pricaju, da li jedno pricaju a drugo rade, da li su iskreni ili pisaju niz vetar… Svasta se moze videti, koga ne mrzi da se bavi time.
u 12:22
@Deda
Vec sam rekao Bluesmanu da meni ne morate da najavljujete danima unapred, samo jedan email bar par sati unapred i vidimo se.
@Eniac
Nemoj da se bedacis, nema zime za onog ko je vredan i motivisan i, najvaznije, ko ne odustane. Licno, meni je zao sto se malo sta menja od vremena kada sam ja studirao i danasnje situacije. Zato je vas napredak, kao generacije, ne tvoj posebno, ne samo usporen, nego i ugrozen tako da moze dovesti do toga da mnogi potencijalno uspesni preduzetnici, menadzeri i nastavnici jednostavno puknu. Bio sam na brdo konferencija i video puno mladih ljudi, ali sam sliku zaokruzio tek kada sam se upisao na doktorske u Austriji, onda sam razumeo celu matricu. Kada sam 2004. bio na IFIP WCC, isli smo u obilazak Airbus-ove fabrike pored Tuluza, i u busu dvojica likova sa po 10 mindjusa u usima, tetovaze, znaci, kao da su krenuli u SKC na koncert Bjesova. Izlazimo iz busa i prilazi im njihov profesor, bas stariji lik, posle saznam da je sa Fraunhofera, zeza se sa njima i grli ih, kao da im je otac, nikakav otpor prema njima, koji izgledaju kao vodje anarhistickog pokreta u Nemackoj. Ali posle vidim na studentskoj sekciji, likovi u odelima, prezentacije sasvim dobre i, sto bas nije svojstveno predavanjima na WCC, postoji koncept monetizacije ideje. Znaci, matori profa je ako ne na licnom primeru, a ono na brojnim primerima oko sebi, shvatio da se itekako finansijski isplati razlikovati sustinu ideje od spoljasnje forme stvaraoca ideje. To kod nas nema, i dugo sam mislio da je to jedan od relativno retkih primera, bez uvrede, ipak je to bio WCC, ne a neki seminar u banji. Nazalost, bio sam potpuno u krivu, WU Wien i drugi univerziteti koje sada pratim su mi oci otvorli, oni su taj koncept, kako da kazem, omasovili i standardizovali, tako da nema tu mnogo lutanja, cim pokazes da imas potencijal, ima neko ko ce te prihvatiti, usmeravati, razumeti i kad gresis, promovisati do krajnjih granica ukusa kada imas gotove rezultate i ideje… I niko se ne diskiriminise. E, zato bas nisam pristalica prozivanja kao u curious case of Maja V., pogotovu sto oni koji prozivaju nemaju puni legitimitet da budu ti koji procenjuju sta je po uzusu, a sta ne. Kao da je sad tamo na seminaru u banji bilo toliko potencijala i novih ideja za razvoj, da nonstalantno mozete da kazete, sta ti Majo hoces, zar ti ne znas da moras da imas blog, T, FB, testimonials na sajtu, da bi tebe i tvoje ideje uzeli za ozbiljno.
u 12:52
@Damir
Čini mi se da je to što pišeš liči na autocenzuru ali naprotiv, preporučuje cenzurisanje.
Legitimitet daje kritička svijest, pravo na komentar. Ako se Maja eksponirala javno, onda naravno podliježe kritici. Kad to shvatimo, mnoge će stvari biranije da se iznose.
Ako je Dragana Dj. isprašila dotičnu, to i ne mora biti tačno, može, sve je dozvoljeno. Žena iznosi svoje mišljenje. Dragana makar daje široj publici, a pogotovo krugu ljudi koji se razumije u dotičnu tematiku da joj kaže svoje mišljenje.
Mnogo gora varijanta je “bravo care kupi nam cigare”.
@Bluesman
Al si me bacio u trip
u 01:01
@eniac iako sam izbegavao da prozovem one koji su “otvorili prozore da izađe ustajali vazduh i uđe svežina”, znamo svi da si ti jedan od tih
Ipak, najveći problem kod vas “svežih” vidim u tome što nemate od koga da učite. Ironično, to me vraća u 1991-92 kada sam ja počinjao, nije bilo interneta, knjiga, ničega - sve smo morali sami da učimo po principu “trial and error”. Zar je moguće da skoro 20 godina kasnije moramo da koristimo iste metode? Nije moguće da za sve te godine ne može da se napravi jedna stručna baza koja će viralno da širi svoje znaje i iskustvo.
@Leftfield Što trip? Koji trip? Nadam se bar da nije “bad”
@Deda @Damir I’m just an email away
u 01:39
Nije bad no je onaj putni, glavu na staklo busa i duboko razmišljanje o svačemu i ničemu… Ali ti to tako slatko napišeš da se svak može naći.
Sjećajući se tvojih nekoliko zadnjih postova u jednom trenutku sam zaključio da sam samouki stari-novi medjed bez svoje bare koji ne preuzima odgovornost a krokodili koje ja znam ne ulaze u ovaj svijet. Ne interesuje ih.
u 01:43
@Leftfield
“Ako je Dragana Dj. isprašila dotičnu, to i ne mora biti tačno, može, sve je dozvoljeno. Žena iznosi svoje mišljenje.”
Eto, ti si sve rekao, i sad ako ne odem uskoro na pice sa par kolega onda stvarno ne znam za koji sam se moj uopste i javljao. Schelisenger je davno rekao “Television has spread the habit of instant reaction and stimulated the hope of instant results.” Sta bi tek rekao za Web 2.0? Elem, to je sva poenta, Draganin post je reakcija, sto je u prirodi pisanja bloga. Problem je sto nije bilo nikakve akcije, prosto se ne vidi razlog za ovu reakciju. To ne mora biti ta Maja, to je mogla biti akcija neke druge osobe za koju Dragana nema bas puno razumevanja, ali onda je trebala da pise direktno o toj osobi, a ne da sad od Maje pravi neki stereotip, sto ona sigurno nije. Fejkera u Majinoj formi ima mozda par u celoj zemlji, ali zato fejkera u onom drugom taboru, ima koliko hoces, samo cekam kad ce Eniac da ih se otkaci i optuzi za sum
Oni retvitovi, pa follow/unfollow, sad sam prvi put video topsy.com, kao dobijes potpis influential, to vam je kao u odbojci, trenirao sam taj sport - odbojkasi, ne po navici vec zbog sustine te igre, jedan drugog hrabre od prve do poslednje lopte, nikad nema svadje, bez obzira da li su osvojili poen ili ne. Ipak, koliko se god igraci u timu hrabrili tokom meca, to ne menja cinjenicu na kraju koja se pamti i belezi - poraz ili pobeda.
u 02:19
Moram jos jednom u offtopic, ne mogu da izbacim ovu sliku iz glave, admin, ne brisi ovo!!!
Elem, Blogowski i Eniac, duet na http://www.youtube.com/watch?v=wANfZoE5x_I
The first time, ever I saw your INTERface
I thought the sun rose in your eyes
And the moon and the stars
Were the gifts you gave
To the dark, and the endless skies
WAVE. My Love. WAVE. Mon cheri.*
*ovo na francuskom Blogowski samo, dok Eniac skida sako, i sve vreme se njisu u Boyz || Men stilu.
u 02:24
^ Ma šta da brišem, ovo je priceless
u 07:05
Hm, ja sam u dilemi - da l’ da gledam u krštenicu svoju il’ svog bloga. Više mi se sviđa ova druga. Onda mogu kao đače-prvače da kažem šta mislim, a da mi “velike čike i tete” ne zamere mnogo…
Tvoj tekst je stvarno dobar i čačka gde treba. Na žalost, nisu svi komentari na svakom blogu dobrodošli, čak i kad ne sadrže ni jednu ružnu reč, ali čini mi se da se ovde može izneti vlastito mišljenje bez bojazni da će ga pročitati samo vlasnik bloga. Naime, u poslednje vreme sam učestvovao u nekoliko diskusija koje su mogle i drugačije da teku. Meni se sviđaju ljudi sa svojim mišljenjem i lepo je što im Internet dozvoljava da ga iznesu bez ustezanja i recenzije. Ali, ne sviđa mi se uvek ton kojim se mišljenja iznose, jer smatram da to što neko nekog gleda u avatar, a ne u oči, ne menja činjenicu da se u ophođenju mora poštovati neki minimum korektnosti. Sve se može reći na više načina, a ja bih voleo da se uvek izabere onaj koji ne vređa ni na koji način. Ne treba za to mnogo - malo dobre volje i pažljiviji izbor reči i - to je sve. I uvek obrazloženo argumentima. Ako je borba mišljenja, treba napadati mišljenje a ne čoveka.
Pošto smo na Internetu, skrivanje iza besmislenih nadimaka linkovanih na nepostojeće sajtove mi je takođe potpuno neprihvatljivo. Ako smo svi tu, u informacionom “akvarijumu”, ne može neko da se “zavuče pod kamen” i odatle popuje. Čak i ako ima najbolje namere. Nije korektno.
u 08:45
” … sve deluje kao spontani partijski sastanak. Izabrane su vođe, partijski sekretari i dežurne “špije” i njihova reč je zakon - ne sme se protivrečiti. Svaki novi warlord ima svoju nauružanu “družinu”, naoružanu vremenom i energijom da brani svoga vođu, da mu aplaudira i da ga tapše po leđima, da mu masira stopala kada je umoran, da mu se ceri usiljeno kada je radostan, da mu se sklanja sa puta i razgrće prtinu kada je besan.”
Ja veću istinu u e-sferi Srbije nisam do sad čuo!!
u 11:23
Ima kod nas još po koji pravi stručnjak, nisu baš svi pobegli. Poznajem ih nekoliko. Po pravilu su apolitični, ne tapšu nikome rame, ne guraju se, odrade posao, uzmu dinar i odu kući u 3 ili 5. Razumem da je poenta da nemam onaj tip stručnjaka koji stvara stručnjake; mada ni tu nisam siguran, ima ih tu i tamo; zapravo - ima ih!
Verujem da je problem duboka politizacija društva, a kod nas, pokazalo se, jedno s drugim ne ide. Pre neki dan sam razgovarao sa šest sudija suda, svi na jednom mestu. Kažu, nikada nije bilo gore, čak ni u vreme Miloševića. Sada su pod ogromnim pritiskom da “potpišu”. Nije bitno za koga, sada su sve partije u vlasti. Jedna od njih je, u vreme Vučićevog Zakona o informisanju, imala “savet” da kazni maksimalno, međutim ona oslobodi. Postupak se ponovio, ona ponovo oslobodi. Kaže, onda su vikali na nju kako ni rođeni otac nikada nije. Posle je imala raznih problema, ali nije podlegla, nije potpisala pristupnicu Partiji.
Ove što mi gledamo su tu samo zato što su promenili mišljenje, prihvatili mišljenje partije, ali takvi nisu stručnjaci. Možda i jesu, ali kada je “tvrdo” ne sme da misle svojom glavom već moraju po mišljenje. Second opinion. Rekao bih još svašta, ali će onda ovaj komentar biti duži od samog bloga, a to već nije u redu.
u 12:17
Rekoh ja lepo, meni su komentari na moje tekstove skoro uvek bolji od samog teksta koji napišem. Hvala svima na komentarima.
u 11:01
Bluesman a.k.a. Web Ninja
u 01:43
@Damir
nemam bas puno veze sa tim pljuvanjem, iskreno nisam veliki zagovarac licnog pljuvanja po blogovima i zbog toga mi mnogi zameraju, ali ocito je da odajem potpuno drugu sliku. O twitter shumu sam pisao jer sam zaista bio ispizdeo a to je delom i zbog cinejnice da mi se prag tolerancije tih dana znatno spustio, pa sam malo trulio po blogu.
Kapiram i da je mozda najbolje da odem iz zemlje, da nadjem ljude koji ce me prihvatiti takvog kakav jesam (iz tvog primera) i pruziti priliku da mozda nekad i postanem covek, ali nekako mi se cini da je najlakse otici. Ne znaci to da nikada necu otici ali cu pruziti domacem trzistu jos jednu sansu.
@matorci
kapiram da se ne moze od vas ocekivati entuzijazam kad ih ni najmladji nemaju, ali iskreno ja to ni ne ocekujem. Imate vise iskustva i znanja usmerite umesto da kritikujete, to je sve sto ja trazim od vas…
A pesma, pa znas nas dvojicu, ne bi bilo cudno da je snimimo
u 02:17
Evo i predlog za eniac & damir duo: http://www.youtube.com/watch?v=NNC0kIzM1Fo
Mislim da su se svi koji nešto važno znaju zatvorili u svoje školjke i čuvaju svoje bisere. Ali veći problem je što nema ni ronilaca - niko i ne traži bisere.
u 03:46
@Eniac
Nema za tebe zime, to sam odavno provalio, a volim da se u svom drustvu hvalim kako imam dobar nos za predvidjanje, well, svega i svacega sto mi padne na pamet. Moj najbolji savet koji bih mogao da ti dam je da obavezno nastavis sa formalnim obrazovanjem (postgraduate). Istina, ne mogu bas da ti kazem da je to meni nesto specijalno vredelo u finansijskom smislu do sada, da je bio tas na vagi koji je odlucivao da li cu negde u poslu proci ili ne, naprotiv, uopste nije bilo bitno, ali sam siguran da ce se vremena menjati i da ce oni koji mogu da povezu formalno znanje i licni osecaj i entuzijazam za oblasti kojima se bave moci da prosperiraju. Sve je na tebi. Svako danas moze da dobije formalno obrazovanje, ali osecaj i entuzijazam bas ne. Ali, mnogi ce pokusati da odrze ovaj sistem gde je to formalno obrazovanje vaznije od osecaja i entuzijazma za posao. Zato nam je tako kako nam je. Naravno, ovo sve gore ne vazi ako slusas Georgijeva ili Cetkovica, onda moje celo predvidjanje pada u vodu
@bluesman
Znaci, novi YouTube channel - Eniac and friends - Christmas and love songs for geeks
u 04:55
@eniac
Idi, strava je, ali se i vrati, strava je i ovde
u 12:17
Pravo zboris, dobar tekst.