Don’t hate the media - become the media

Poslovni magazin economy.rs je objavio novogodišnji web specijal pod nazivom “10 stručnjaka - 10 pitanja - 100 odgovora” gde možete da pročitate analize, komentare, predviđanja i druge i odgovore na aktuelna pitanja domaćeg interneta. Na istih deset pitanja o različitim temama odgovaraju Miloje Sekulić, Dragana Varagić, Dejan Bizinger, Ivan Minić, Goran Aničić, Milan Tomin, Jelena Jovanović, Rade Tričković, Marko Jevtić kao i moja malenkost.

U dogovoru sa economy.rs odlučio sam da svoje odgovore izdvojim ovde isključivo zbog komentara, znam da ima dosta ljudi koji bi rado napisali komentar, možda im je lakše u domaćinskoj atmosferi

1. Nekoliko nedelja preostalo je do ulaska u drugu deceniju ovog veka. Kako biste ocenili proteklih 10 godina, od 2000. godine u pogledu razvoja Interneta u Srbiji?

Ne može se baš reći da je bio vrtoglav razvoj, uglavnom su nas kočili razni objektivni i subjektivni razlozi. Najveći pomak je načinjen u poslednje vreme povećanjem brzina pristupa, mada smo i tu tek na nivou koji je Evropa imala odavno, brzine kojima se mi danas ponosimo su u poređenju sa evropom ipak mnogo male - mnogo skupe. Ide se dosta sporo, razlika je ipak manja nego pre 10 godina, ali i dalje je značajna. Kada budemo videli političare da fokus svoje kampanje sa plakata koje lepe gde god stignu po ulicama prenose na Internet onda ćemo znati da su shvatili važnost Interneta pa možemo da se nadamo boljim danima jer će onda oni učiniti sve što je potrebno za brži razvoj.

2. Kako vidite ulogu države i na koji način bi u budućem periodu mogla da doprinese daljem razvoju Internet tržišta i usluga?

Najvažnije je da se obezbedi ekonomska stabilnost kao i odgovarajuća pravna regulativa za normalno funkcionisanje online poslovanja. Dalje, potrebno je da se smanji birokratska procedura i da se što je moguće više servisa prenese na internet. Ako bi ljudi mogli da dobiju sva potrebna dokumenta preko Interneta umesto da troši puno vremena i živaca po šalterima, siguran sam da bi to doprinelo ne samo popularizaciji Interneta već i racionalizaciji u administraciji pošto će biti dovoljno mnogo manje zaposlenih, što će opet dovesti do toga da nije potrebno da zgrada opštine bude ogromna i skupa za održavanje. Manji broj zaposlenih na državnim jaslama znači manje rashode države pa onda može da ulaže taj novac u druge projekte. Recimo mogu onda da ukine porez na računare čime bi oni bili dostupniji prosečnim ljudima. Jedno povlači drugo, rešenja nisu teška, već imamo sve što je potrebno samo nedostaje dobre volje onih koji odlučuju.

3. Evidentno je da poslovni sektor zaostaje u primeni Interneta i web alatki koje mogu u značajnoj meri da povećaju produktivnost poslovanja. Po vašem mišljenju, koji su razlozi i i na koji način pomoći firmama u Srbiji da iskoriste potencijale Interneta?

Najveći problem je što poslovni sektor ne shvata interent ozbiljno, online reputacija je za njih nepoznat termin. Šta više, većina misli da Internet služi samo za zabavu, da imaju tu i tamo da pogledaju smešne slike, youtube video ili eventualno pročitaju mail. Kako drugačije objasniti situaciju od pre par dana gde jedna poznata i renomirana firma na svom sajtu ima četiri objavljena broja telefona od kojih su tri pogrešna? Njih taj sajt i ne interesuje, a to na žalost nije usamljen primer. Jednu drugu firmu sam ipak našao preko 988 i kada sam ih pitao zašto imaju pogrešan broj telefona na sajtu, rekli su mi da nema ko to da promeni a i “svi već znaju da je to promenjeno”. Kako očekuju da od njih kupim bilo šta? Ako ne brinu o sebi ne verujem da će brinuti i o meni. Meni je takav stav potpuno nejasan, pošto vidim da prodaju strani program i siguran sam da komuniciraju pa čak i naručuju i plaćaju preko interneta, da li im baš nikada nije palo na pamet da iskoriste Internet i za svoje poslovanje?

Koji su načini da shvate? Ja sam mislio da je moguće edukovati ljudi, međutim u poslednje vreme sve više sam siguran da se ništa neće promeniti dok ne ode stara garda i njihovo mesto zauzme neka nova ekipa. Novi ljudi koji znaju da prepoznaju značaj Interneta, znaju šta rade i više vole email komunikaciju od starog, neproduktivnog sastančenja i ostalih arhaičnih shvatanja. Takvi ljudi se već pojavljuju, ali su brojčano nadjačani pa se i oni utope u status quo ili počnu da rade za strane firme. Jedini drugi način pored toga je da konkurencija počne da zarađuje veliki novac i da se pohvale da je to zbog Interneta, tada možemo da računamo da će da proradi stari (dobri?) inat.

4. Internet oglašavanje i očekivani prihod od njega najčešći su razlozi pokretanja, ali i propadanja velikog broja internet projekata u Srbiji. Kako biste ocenili tržište internet advertajzinga u Srbiji? Broj internet oglašivačkih mreža postaje značajan, ali čini se da su prihodi od prodaje oglasnog prostora na sajtovima i dalje veoma niski?

Moramo prvo da se osvrnemo na te internet projekte o kojima govorimo. Najveći problem sa domaćim internet projektima je što njih startuju i realizuju ljudi kojima to nije pravi posao. Pošto domaći poslovni ljudi ne osećaju potrebu i nemaju ideje, sve ostaje u rukama programera koji takve stvari odrade najbolje što umeju. Oni su tehnički vrlo solidni, čak i odlični ali nemaju ono što je potrebno za uspeh - kvalitetan business model i post produkciju. Jednostavno nisu obučeni pa taj deo ostaje van granica njihovih mogućnosti. Dakle neophodno je da se uključe ljudi kojima je to “business” posao.

Drugi problem je staro shvatanje kampanja: dok se na ulici ne vidi 500 billboarda i novine ne napune reklamama, to i “nije neka kampanja”. Kada se budu prepustili nekom svežem i energičnom marketing stručnjaku koji će da im organizuje kvalitetnu online kampanju koja će da ih košta i do deset (a ako se uključi i TV kampanja onda i daleko više) puta manje od “tradicionalne” kampanje, shvatiće važnost i efikasnost online marketinga. A prihodi od prodaje oglasnog prostora će porasti kada sajtovi budu imali već broj posetilaca, za sada je i nerealno očekivati neku značajnu zaradu na većini domaćih sajtova.

5. Iako smo u jeku ekonomske krize, ovu godinu najviše je obeležio značajan rast broja internet prodavnica. Koliko ćemo još čekati da prodaja i kupovina na Internetu postanu uobičajena aktivnost u Srbiji? Šta očekivati u narednom periodu?

Pre par dana sam video da se ponovo pojavljuju neki vaučeri kao “novi i jednostavan način za online kupovinu”. Neko je ironično prokomentarisao “da, baš to sam čekao - da mogu kao čovek da odem do trafike da kupim vaučer kojim ću kupovati online”. Razumem da se ljudi i firme snalaze na razne načine, očajnički pokušavaju da nađu neki sistem koji bar nekako funkcioniše, ali o čemu mi pričamo uopšte? To je kao da parkiraš automobil toliko daleko da svaki dan moraš da ideš autobusom do tog parkinga pa tek onda možeš da voziš, a posle toga ti i nije baš do vožnje - suviše je komplikovano i gubi se smisao. Međutim, sistem ne ostavlja druge opcije, moraju ljudi da izmišljaju i kombinuju nespojivo.

Dužnost države pa i banaka je da obezbedi da sve profunkcioniše. Postoji jedna ili dve banke koje imaju svoje sisteme procesiranja kartica, ali poslednji put kada sam proveravao da bi koristio njihove usluge moraš da ispunjavaš uslove koje ne može puno firmi da postigne. Zašto je toliki problem da svaka registrovana firma, uz određene uslove naravno, može da dobije merchant account i prima uplate sa kreditnih i debitnih kartica preko Interneta? To po banku nije rizičnije od dodele kredita ili lizinga. Ne verujem da im fali software pošto su većina strane banke, a sistem nije ništa komplikovaniji od fiskalnih kasa. Ne verujem da im fale programeri pošto naši programeri prave takav isti software za strane firme pošto ovde nemaju za koga to da rade.

Veliki doprinos će doneti najavljeni dolazak Moneybookers, a najviše PayPal, kada ljudi budu mogli normalno da otvore nalog, prebace novac i koriste raspoloživi novac za online kupovinu. Samo se postavlja pitanje gde i šta će da kupuju, opet će morati da se opredeljuju za strane sajtove i plaćaju velike carine, ležarine i ostale namete. Dakle, to je sve međusobno povezano, prvi preduslov je da postoji kvalitetan sistem naplate, a kada se to postigne siguran sam da će se vrlo brzo pojaviti i kvalitetne online prodavnice kao i druge usluge koje je moguće platiti online.

6. Kako neki stručnjaci smatraju, kod naših zapadnih suseda desio se “slučaj Severina” kao nešto što je na svojstven način promovisalo Internet, dok se u Srbiji “desio Fejsbuk”. Pretpostavlja se da čak 1,2 miliona stanovnika Srbije aktivno koristi ovu društvenu mrežu - da li su internet društvene mreže, blogovi, mikro-blogovi i video-blogovi budućnost internet komunikacija?

Da, takvi slučajevi su više doprineli promociji Interneta nego stotine tribina, seminara i “stručnih diskusija”. Slično je i ovde bilo sa par slučajeva, da ne spominjemo sada imena. Bitno je da se ljudi zainteresuju, koliko znam masovno se odlazilo u komšiluk da se “baci pogled”, što je kasnije dovelo čak i do porasta prodaje računara. Kada gledamo i druge medije, najpopularniji su tabloiodni sadržaji, odnosno “laka zabava”. Ja sam za to da šta god radi - super je. Bez obzira da li je to Facebook ili nešto treće, ako će to da doprinese da ljudi prihvate Internet kao potrebu, a ne poslovnu obavezu - ja sam za. Znam da već dosta ljudi piju jutarnju kafu uz Facebook, twitter ili čitaju novine online.

Blogovi se kod nas nikada nisu “primili” kako treba, za većinu servisa tipa twitter smatra se da su “štreberski”, video blog je samo privilegija najvećih entuzijasta jer je većina tehnološki hendikepirana slabom vezom, dakle tu ima puno prostora za kvantitativno i kvalitativno poboljšanje. I samo blogovi su na neki način društvena mreža, postoji neka zajednica koja se međusobno čita i komentariše, ono što nedostaje je sveža krv i malo više kvaliteta. Još uvek se većina blogova bavi prenošenjem ili prevođenjem vesti i najava bez dovoljno originalnog sadržaja koji bi privukli kritičnu masu koja bi stvorila snažnu zajednicu koja može i da utiče na dnevno-politička dešavanja. Pozitivan primer da je to moguće je Bor, mada je njih muka naterala pre nego bilo šta drugo.

Marketinški potencijali društvenih mreža su gotovo potpuno neiskorišćeni od domaćih firmi, a nisam baš siguran da uopšte i imaju ideju da to može da se upotrebi. Na nekoliko velikih projekata koje vodim najveća poseta dolazi baš sa takvih mreža, a angažovani su i specijalisti koji samo o tome brinu. Ne bih ja rekao da je to budućnost, pre da je to sadašnjost, šta više zenit polako i prolazi, a mi opet propuštamo prilike. A budućnost? Očekujem nešto slično ovome, ali preneto na mobilne uređaje gde je web sajt samo service provider.

7. Najčešće aktivnosti prosečnog stanovnika Srbije na Internetu su korišćenje Fejsbuka, slanje elektronske pošte i “arčenje Jutjuba”. Komentar?

Ne vidim tu ništa sporno, na kraju to je i najčešća aktivnost prosečnog globalnog korisnika. Razlika je u tome što na primer korisnici u Americi mogu da obavljaju i druge stvari koje su srpskim korisnicima još uvek nedostupne. Recimo kada poslodavac odlučuje da li da primi novog radnika može da se uloguje na određeni sajt i proveri public records, criminal records i uradi kompletnu proveru kandidata. Kupujete automobil? Proverite istoriju tog vozila online. Kupujete stan i kuću? Sve možete da proverite online. Selite se? Možete da proverite registrovane seksualne prestupnike u vašem komšiluku. To je samo par svakodnevnih primera usluga koje su nedostupne ljudima ovde, a siguran sam da bi ih koristili.

8. Rupert Mardok - da ili ne? (besplatan sadržaj na Internetu - da ili ne?) i vaše mišljenje u vezi toga.

Mislim da i tu nema ništa sporno, ako oni misle da će tako da zarade ili spreče propadanje svojih servisa, to je njihova stvar, verovatno su dobro promislili pre ovakve akcije. A možda i nisu? Moje lično mišljenje je da je Mardok osetio ekonomsku krizu i uplašen padom zarade “pronašao” najočiglednijeg “krivca”. Ovde postoji neko opšte prihvaćeno mišljenje da sve što postoji na interentu mora da bude besplatno, ali propuštaju da shvate da iza svakog servisa stoji ogromna mašinerija koja je dosta skupa. Što je veći i popuparniji servise to su i veći troškovi. Kada troškovi prerastu prihode nastaje panika pa slede i nepopularni potezi.

9. Vaše mišljenje i očekivanja za budućnost u vezi razvoja internet usluga i tržišta (poželjno na globalnom nivou + Srbija)

Globalno se ide ka “usitnjavanju” odnosno ciljanju vrlo uskih tematskih oblasti (popularno “niše”) i da će mobilni pristup biti sve važniji. Zašto je mikroblogging sve popularniji? Pa ljudi sve više koriste mobilne uređaje, šalju kratke tekstove sa bilo kog mesta. U Srbiji ne umem da procenim jer ne postoje isti uslovi koji vladaju na globalno nivou, sve što mogu da kažem je nagađanje, ovde se još nije dogodio ni “dot com boom”. Voleo bih bar mogu da kažem da se učimo na njihovim greškama, ali pravi razlog je što još nismo ni stigli dotle.

10. Vaši trenutni i budući projekti

Trenutno radim kao project manager za jednu američku firmu i razvijamo uspešne projekte. Takođe imam i svoj project management servis koji sam pre nekoliko godina pravio za svoje potrebe, pa sam početkom 2009. godine odlučio da od toga napravim servis koji mogu da koriste i drugim menadžeri projekata. Iako je na .rs domenu on je fokusiran ka stranim klijentima, ali ga sve više koriste i lokalni klijenti. Imam još nekoliko domaćih proizvoda i par ideja koje čekaju bolje dane jer se u ovakvoj situaciju to ipak svodi na entuzijazam koji pored svakodnevnih obaveza ne mogu sebi da priuštim. I dalje verujem da će ovde mnogo toga da se desi, iz jednog prostog razloga - jednostavno mora da se desi jer nema alternative. Samo je pitanje kojim tempom i na kom nivou.

Ovaj tekst je napisan Tuesday, December 22nd, 2009, 12:04 u kategoriji e-business. Možete da pratite komentare na ovak tekst preko RSS 2.0 feed-a. Možete ostaviti odgovor, ili trackback sa vešeg sajta.